NAJNOVIJA STUDIJA OTKRIVA Pandemija nije povećala stopu samoubistava, ali ovi problemi jesu
Samoubistvo ostaje glavni uzrok smrtnosti, koji se može sprečiti sa jednom smrću koja se odgodi svake 43 sekunde širom sveta, procenjuje tim međunarodnih istraživača u najsveobuhvatnijoj analizi smrtnosti od samoubistava, u časopisu „Lanset pablik helt”, prenela je agencija Tanjug.
Autori su proučavali podatke prikupljene za 204 zemlje i teritorije između 1990. i 2021. godine proučavajući uticaj godina, pola i udela preživelih. Broj samoubistava drastično se smanjio u poslednjih 30 godina, sa skoro 15 na devet smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika između 1990. i 2021. To je smanjenje od skoro 40 procenata.
Pandemija kovida-19, iako je uticala ma mentalno zdravlje, čini se da nije povećala stopu samoubistava.
Prosečna starost samoubica je povećana, primećuju autori, sa 43 godine 1990. na 47 godina 2021. kada je reč o muškarcima i sa 41,9 na 46,9 godina kada je reč o ženama. Ovo bi moglo da se objasni delotvornošću „napora usmerenih na prevenciju samoubistava među mladima, kao što je pristup osnovnim uslugama skrininga ili razvoj programa mentalnog zdravlja”.
Ali samoubistvo ostaje značajan uzrok smrti među decom i mladima koji se može sprečiti, bez obzira na nivo prihoda dotične zemlje, insistiraju autori. Oni, takođe, ukazuju na opšte starenje stanovništva i činjenicu da su „faktori kao što su izolacija, nedostatak socijalne ili porodične podrške, neadekvatni planovi socijalne sigurnosti i penzionisanja, hronične bolesti, nedovoljno osiguranje i nedostatak resursa za mentalno zdravlje za sredovečne i starije ključni faktori rizika koji doprinose samoubistvu.
Samoubistvo je kompleksan fenomen, koji kombinuje mentalne poremećaje, upotrebu supstanci, traumu ili nasilje, društvene i kulturne faktore, lakoću pristupa smrtonosnim sredstvima, siromaštvo i uskraćenost
Svetska zdravstvena organizacija postavila je globalni cilj smanjenja broja samoubistava za jednu trećinu do 2030. godine, ističu autori. Međutim, „uprkos sveukupnom poboljšanju stope mortaliteta, određene demografske grupe pokazuju povećanje stope samoubistava, otkrivajući specifične lokacije i starosne grupe kojima je hitno potrebna poboljšana podrška javnog zdravlja i strategije intervencije”.
Samoubistvo je kompleksan fenomen, koji kombinuje „mentalne poremećaje, upotrebu supstanci, traumu ili nasilje, društvene i kulturne faktore, lakoću pristupa smrtonosnim sredstvima, siromaštvo i uskraćenost” i koji je, po mišljenju autora, „od suštinske važnosti da se kvantifikuje da bi se moglo delovati na odgovarajući način i blagovremeno”.
Ovi ohrabrujući pomaci nisu univerzalni, preciziraju autori, tako zemlje Latinske i Severne Amerike beleže porast stope samoubistava, ponekad do alarmantnih razmera: Centralna Amerika pokazuje najveći porast na 39 procenata. U Severnoj Americi povećanje iznosi sedam odsto, ali je kod žena u SAD 23 procenata. Međutim, stopa samoubistava je i dalje najveća u istočnoj Evropi i podsaharskoj Africi.
