ОД КУХИЊЕ ДО ЛЕКАРСКЕ ОРДИНАЦИЈЕ Истина о зачинима који могу продужити живот
Зачини су део наше исхране хиљадама година – просто нам је природно да додамо бибера у јело, пијуцкамо чај од ђумбира и додамо љуту папричицу уз оброк. Али у последње време, неки зачини су незванично од свакодневних кулинарских намирница постали суперхрана, пише РТС.
На пример, Хилари Клинтон је наводно, током предизборне кампање 2016. године, сваког дана уз оброк јела једну љуту папричицу како би се заштитила од болести.
Куркума, која се у Азији користи миленијумима, нашла је свој пут у кафићима широм света у облику „златног млека” – и, током пандемије, у здравственим препорукама се тврдило да нам може појачати имуни систем и заштити нас од болести. Сада га, по речима једног славног кувара, има свуда.
Један од најпознатијих и најчешће коришћених зачина су љуте папричице. Многе студије су испитивале њихове потенцијалне ефекте на наше здравље – али су пронашле и корисне и штетне последице.
Капсаицин је главни активни састојак чилија. Када једемо чили, молекули капсаицина ступају у интеракцију са температурним рецепторима у нашим телима, шаљући сигнале у мозак да створе осећај топлоте. Поједине студије указују чак и да нам капсаицин може помоћи да живимо дуже.
Замена за со
Многи истраживачи верују да здравствене предности зачина заправо потичу од онога са чиме их једемо. На пример, у последње време све више се користе као замена за со, каже Липи Рои, клинички асистент у медицинском центру у Њујорку: „Зачини чине храну укусном и ароматичном, а могу бити и здравија алтернатива соли.” У ствари, прошле године су истраживачи доказали да замена соли и засићених масти зачинима заправо може учинити популарну храну једнако укусном.
Једна италијанска студија из 2019. показала је да људи који су јели храну зачињену чили папричицама четири пута недељно имају мањи ризик од преране смрти у поређењу са онима који никада нису јели чили.
И 2015. године, истраживачи у Кини, који су испитивали конзумацију чилија и здравље скоро 500.000 одраслих Кинеза, открили су да је једење чилија повезано са мањим ризиком од смрти.
Они који су конзумирали зачињену храну скоро сваки дан имали су 14 одсто мањи ризик од смрти од оних који су јели зачињену храну мање од једном недељно.
– Главни налази су били да је већи унос зачињене хране повезан са мањим ризиком од смртности, посебно смрти услед рака, срчаних и респираторних болести – каже истраживач Лу Ћи, професор исхране на Харвардској школи јавног здравља.
Лабораторија се разликује од људског организма
Бројне студије су откриле да куркумин у лабораторији има ефекте у борби против рака. Али лабораторијско окружење се веома разликује од људског организма. Истраживачи кажу да је његова биорасположивост прениска да би нормална порција имала било какве здравствене користи.
То, међутим, не значи да ако почнемо да једемо велике количине љуте папричице да ће то краткорочно заштитити наше здравље – или нас заштитити од респираторних инфекција.
– Утврђено је да одређени састојци у зачињеној храни, као што је капсаицин, побољшавају метаболички статус, као што су липидни профили – холестерол у крви – и запаљење, и то може делимично да објасни запажања у нашој студији – наводи Ћи.
Зумин Ши, ванредна професорка на Одељењу за исхрану људи на Универзитету у Катару, открила је да је конзумација чилија повезана са мањим ризиком од гојазности и да је корисна за висок крвни притисак. Осећај љутине који долази са једењем чилија дуго је фасцинирао научнике.
Још један популаран зачин за који се сматра да има благотворно дејство на људско здравље јесте куркума. Ово се широко приписује куркумину. Мали молекул који се налази у куркуми, обично се користи у алтернативној медицини за лечење упала, стреса и многих других стања. Међутим, недостају чврсти докази да је куркума корисна.
Дакле, иако нам „златно млеко” куркуме неће нашкодити, можда би нам било боље да поједемо поврће са додатком зачина. И свакако не треба да се ослањамо на њих као на начин да се одбранимо – или боримо – против било које врсте болести.
