Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

НАЈВИШЕ „ЦРВЕНОГ ЗЛАТА” СТИЖЕ ИЗ МАРТОНОША Шта је то зачинило чорбе у ЕУ, Русији и САД?

27.10.2024. 11:37 11:44
Пише:
паприка
Фото: М. Митровић

Зачинске паприке, популарно назване „црвено злато“, највише се у Србији прерађује у селу Мартонош, на северу Бачке.

Млевена зачинска паприка из овог пограничног места у кањишкој општини била је на гласу још у време када је мађарски научник светског гласа Алберт Сент Ђерђи (1893-1986) за откриће Ц витамина у паприци  и неких циклуса лимунске киселине 1937. добио Нобелову награду. У Мартоношу је некада било тридесетак породичних занатских млинова за млевење алеве паприке. После Другог светског рата њихова делатност је спутавана, међутим крајем прошлог века, захваљујући препознатљивом квалитету „црвеног злата“,  предузетнички дух у Мартоношу се размахнуо управо на традицији прераде зачинске паприке!
Индустријска зачинска паприка се у нашој земљи узгаја на око 2.500 хектара, од тога највише на војвођанским пољима, а у Србији највише црвених плодова преради се у шест фабрика у Мартоношу, чија продукција чак надмашује производњу овог зачина у суседној Мађарској. На традицији и вишедеценијском искуству породица Хајдин развила је погоне предузећа „СД“, у којима се прерађује род паприке и производи сушено поврће са имања пољопривредника не само из околине него и из удаљенијих војвођанских места. 
Крај октобра је период када се приводе крају берба и прерада зачинске паприке, а према речима заменице директора предузећа „СД“ Сузане Хајдин, локалних произвођача паприке је било више него претходних година, а успешно се уговара производња и остварује сарадња са око 200 пољопривредних газдинстава.

с. х.
Фото: М. Митровић


– Ове сезоне откупна цена паприке није умањивана, остала је иста као и претходне и износила је 80 динара за килограм, па смо и због тога имали доста више нових произвођача који се опредељују за производњу индустријске паприке, јер су цене житарица умањене. Ми се трудимо да им помогнемо, с обзиром на то да је потребно искуство и неопходна су улагања у производњу – указује Сузана Хајдин.
Овогодишња сезона је била специфична за произвођаче индустријске паприке и поврћа, због велике суше, па је било неопходно усеве много заливати, што је поскупело производњу. Боље су прошла газдинства која су користила системе за наводњавање кап по кап, па су остварили бољи род. Све је ове године доспевало раније за бербу две до три недеље, тако да су у погонима „СД“-а пролетос прво кренули са прерадом спанаћа, потом мирођије и листа першуна, а јесен је у знаку прераде паприке. 
Због изузетног квалитета наша зачинска паприка је препознатљива широм света и око 60 одсто млевене зачинске паприке произведене у Србији заврши на европском тржишту, али и на удаљенијим дестинацијама. Тако зачинска паприка из погона „СД“ из Мартоноша иде широм Европе, али извози се и за Америку и Русију, па многима диљем света успевају да зачине трпезу.
– Пласман готових производа је прилично отежан, јер упркос повећаним трошковима производње притисак тржишта је такав да цене не могу да се повећају, тако да смо некако између две ватре, између пољопривредних произвођача и купаца, па се трудимо да задовољимо обе стране. Пошто је на тржишту конкуренција све већа, настојимо да имамо што бољи квалитет производа који нам омогућава да нађемо своје место на домаћој и светској пијаци. Квалитетна роба увек нађе купце, а када је цена индустријске паприке у питању произвођачима из других земаља не можемо да парирамо јер су њихове цене доста ниже, тако да се наша продаја базира пре свега на квалитету – наглашава Сузана Хајдин.

Откупна цена остала је на лањском нивоу од 80 динара за килограм


Технолог Тамаш Сабо, руководилац производње у фабрици „СД“ указује да је ова сезона и у преради зачинске паприке била изазовна, јер су сировине допремане на екстремној жеги од 40 степени Целзијуса, а уобичајени ритам додатно је реметило захлађење са кишом.
– Наспрам неповољних временских услова потрудили смо се да млевена зачинска паприка има најбољи могући квалитет, на какав су наши купци навикли. То значи да наша зачинска паприка мора да буде кармин црвене боје, природног мириса и укуса. Свака сезона има своје изазове па им се морамо прилагодити да нађемо најбоља технолошка решења да наша мартоношка зачинска паприка остане препознатљив бренд Војводине и Србије – истиче Сабо.  
Федор Данко из Бачког Петровца под индустријском паприком је имао пет хектара, што је скоро трећина површина његовог газдинства. Предочава да је ова сезона за произвођаче из Бачког Петровца и околине била проблематична јер је у време сетве, крајем марта и почетком априла била екстремна суша, па се због ницања усев морао заливати. 
– Таман када смо се изборили са ницањем и паприка имала четири до шест листова задесило нас је јако невреме са градом тако да је доста паприке страдало, што се одразило на приносе – напомиње Федор Данко. - На мојим парцелама родило је око седам тона, док у нормалним условима и успешним годинама рађа 10 до 12 тона, па и до 15 тона по катастарском јутру са наводњавањем системом кап по кап. У нашем крају има интересовања за узгајање зачинске паприке, јер уз мало знања, искуства и среће са временским условима и наводњавањем, у односу на садашње цене соје и кукуруза, производња паприке је исплативија. Задовољни смо са прерађивачем јер је увек све уредно откупљено и на време плаћено.
Милорад Митровић
Пројекат „Изазови и бенефити органске пољопривреде у Војводини” реализује Дневник војводина прес,а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Извор:
Dnevnik.rs/ М. Митровић
Пише:
Пошаљите коментар