окоТВоко: Кићино Ужичко коло

Љиља је повела колце гостујући у „Балканској улици” код Весне Дедић и то је пример како треба да се понаша пензионерка са 73 године. Лековита и харизматична, знам је лично још од кад је ономад код мене у „Таблоиду” на БК пре двадесетак година испричала како се као самохрана мајка бори за своје станарско право. 

Они који имају срца нашли су се на концерту Јелене Розге. Био је то тријумф Јелене Розге, која је након што је седам пута распродала Сава центар, ушла у историју са 30.000 посетилаца и тиме доказала да је то могуће и ако неко има пристојан и леп имиџ, добре песме и сваки наступ као за Евровизију.

Наравно, медије је увек интересовало оно друго - где јој је нови момак и какво је њено здравствено стање. Штитна жлезда јој није добро, али рече лепа Јела није јој то први пут. Али, то је жена змај... Новинаре дововољно добро држи на дистанци и увек пази шта ће да каже и када. 

Сећам се да сам је први пут схватио кад је певала песму „Гинем” и то је било 1999. године, таман пред бомбардовање. Заправо, велики повратак југоносталгије у нашим концертним дворанама отворио је „Магазин”, почетком новог миленијума. Јелена Розга је пример да можемо бити бољи и мање таблоидни. 

Иван Ивановић је у својој емисији на опште згражавање угостио пуританца  Милана Поњевића, најпопуларнијег српског порно глумца у филмовима за одрасле. Али да је то био сусрет старих знанаца показује и инсерт када је као статиста овај момак пре скоро једну деценију, као лажни брат од тетке, добио од Ивана прилику да се појави у емисији. И то је био једини трансфер са „трибина” у фотељу његовог шоу програма. 

Пошто је Миланче Зрењанинац, добро је што је одбранио част Лала, који нису више они о којима се причају вицеви. Разговор је био академски, без једне ружне речи и свој посао  је Милан јако лепо објаснио. Успео је да задржи и лепе манире, иако је о свом послу причао као кад би нам водоинсталатер објашњавао како решава проблем са судопером.  

Због мојих читатељки са слабијим срцем нећу да препричавам шта се десило на телевизији Блиц кад су симпатичан новинар и једна докторка говорили о вези „оне женске ствари” и киселог купуса. Идите само на друштвене мреже па видите о чему се све прича на нашим безбројним телевизијама. Елем, не тражите од мене да препричавам, него гуглајте. 

Прочитах негде коментар на Фејсбуку, који ми је иначе хакован, како сам био некад кул, али да своју паметну главицу оптерећујем глупостима које се емитују у ТВ програмима. Моја је обавеза да као новинар забавног програма погледам оно што нам се емитује и презентује. Новинар Јоца са Инстаграма био је са Сандром Африком и Станијом. 

Извињавам се што ниједну нисам препознао. Срећа да их је именовао. То је било у „Премијери”, коју немам увек воље да погледам него само премотам. Више волим „Први ред” на К1 телевизији. Волим кад је нешто упаковано и није вулгарно, а на нашим телевизијама има свега и свачега. 

И увек је битно оно што ће да буде исечак на друштвеним мрежама. То сам чак и приметио на Фејс телевизији, где је као основна реченица извучена изјава Божа Врећа како је Србин и како су му због тога бранили да пева севдалинке. Данас све мора бити подвучено жутим да би се продало.

Фини не пролазе или и они морају да дају нешто таблоидно. Било да је Розга, било да је Божо Врећо, било да је Миланче који је остварио свој момачки сан у Америци. А да то није обећана земља показује повратак Наташе Којић - Кебине ћерке, која ове године учествује на „Песми за Евровизију”. Њена животна прича ће тек да се препричава, јер је одлучила да се, као и Прија, држи медијске илегале до даљњег. Паметно.

Александар Филиповић