окоТВоко: Мале, а опет велике животне приче

Да се ушушка човек у ћебе и да чује нешто паметно у тешка времена. Да буде ближе Богу и универзуму и да покушаментално да се регенерише. Зато и волим празнике јер сам оставио да погледам многе паметне емисије у данима када су продужени нерадни дани и када немамо дневни ритам јурњаве за ексклузивом и контаминираношћу вестима и теоријама завере, геополитиком и темама попут оне да ли је земља равна плоча.

А не само да се слушајупразне приче на већини националних комерцијалних телевизија. И у томе је чар друштвених мрежа јер се многи паметни инсерти поделе и шерују. 

Уживао сам у подкасту „Велике приче”. Милан Дамјанац је у том подкасту рекао да већина људи хоће свима да се допадне, али и да исто тако мисли да сви треба њему или њој да се допадну и онда треба да трпе превише агресије и беса према другима и зависти.

А завист је оно што други имају, а ја немам. Завист може бити корисна емоција кад знаш да управљаш њом. Овај је стигао овде, а ја сам тамо... Треба преузети одговорност за свој живот. Само се на том путу треба клонити его манијака, нарциса, лепо је то испричала Зорана Павић код Снежане Дакић у емисији „Мале ствари”. Треба превазићи токсичне односе и манипулаторе. 

Кармичка лекција Биљане Цинцаревић каже - шта те највише штити и чува - чувају те добра дела. Будите стрпљиви и чините добра дела.Скидајте са себе све негативне особине, љубомору, мржњу, завист.Ако учиниш неком добро не очекуј да ти тај врати, јер тај ти сигурно неће вратити. Али ће ти доћи са друге стране. То је закон универзума. Како сејеш тако и жањеш. 

Шта те највише чува у животу - то су добра дела. Добра дела су најбоља амајлија. Болест се готово никад не појављује нагло или случајно она је неретко крајњи исход дугогодишњег потискивања емоција које невидљиво, али упорно обликују унутрашњу нервозу нашег организма. 

Зорана Павић је рекла да има несрећу да буде у односу са једним нарцисом и да је то токсични, канцероген, малигни однос. Они најгори су малигни нарциси, то су они што хоће да се свете да се кажњавају, да ти упропаштавају живот и да неће да те пусте да одеш. И да стално желе да те убију у појам. И чак, ако се шћућуриш и будеш послушан, то није довољно за такве типове људи. Гањаће те до судњег дана. За такве нарцисе, менгеле и границе, блок из живота је једини противотров.

У „Малим стварима” код Снежане Дакић чули смо заправо велике приче. Они који малтретирају, туку, пљују, љубоморишу, то су нуле, што би рекла Мирјана Бобић Мојсиловић. Онај што туче жену је нула. То је најгора људска сорта. Поштује се мушкарац који поштује жену, чува породицу и одговоран је. 

Рекла је Мирјана Бобић Мојсиловић у једном подкасту да постоји и шифра „фићфирић”, вечити младић, лептирић, вечити Петар Пан па да буде баја за десетку. И да би неко био добар гост на телевизији, да буде на насловној страни ТВ магазина мора да има харизму и добру причу. То је једини услов да имате гледану емисију и читане новине. У временима кад свако има право на свој секунд славе, сваки паметни разговор који погледате биће један корак напред  у вашем медијском хедонизму.

Александар Филиповић