ОДЛАЗАК ДЕЈВИДА ЛИНЧА ПОТРЕСАО СВЕТ Најинтригантнији редитељ 20. века ЊЕГОВЕ ПРИЧЕ НЕМАЈУ КРАЈ
Преминуо је редитељ и писац Дејвид Линч, познат по својој надреалистичној уметничкој визији у филмовима као што су нео-ноар трилер „Плави сомот” и незаборавни „Mulholland Drive”, те по култној ТВ серији „Твин Пикс”. Током своје успешне каријере култни је редатељ награђен Златном палмом, почасним Оскаром, Златним лавом за животно дело....
"Први надреални популиста", како га је окарактерисирала критичарка Полин Кил, отишао је на другу обалу у 79. години, оставивши поклоницима свога опуса, али и онима који ће то у надолазећим генерацијама то тек постати, вредан филмски каталог који укључује његове ране игране филмове попут "Eraserheada", независног, надреалног бодy-хорора из 1977, мрачне драме "Човек слон" с почетка осамдесетих, потом „Дине”, научно-фантастичног упризорења света Франка Херберта из 1984, или романтично-криминалистичке црне комедије "Дивљи у срцу" с почетка деведесетих.
Посебно одану базу фанова током година је пак задржала драмска серија "Твин Пикс" (прва сезона серије зарадила је чак четрнаест номинација за награду Еми), на чији помен многима спонтано, из подсвести, изрони једна од најупечатљивијих музичких тема композитора Анђела Данијела Бадаламентија, који је с великим редатељем сарађивао и на "Плавом сомоту", " Mulholland Drive-у" те филму "The Straight Story".
Имао је и глумачке фаворите
Имао је Линч и глумачке фаворите, па је тако Кајлу Меклахлану поверио главне улоге и у "Дини", "Плавом сомоту" и серији "Твин Пикс". Иако је његов рад био веома специфичан, Лyнцх, који се није либио експериментисати нити заронити у дубине ирационалности, нипошто није остао на маргинама; његов рад препознала је и струка, па је за награду Оскар био је номинован за филмове "Човек слон", "Плави сомот" и " Mulholland Drive ", да би му Златну палму у Кану донели "Дивљи у срцу". Венецијанског Златног лава за животно добио је још 2006, а почасни Оскар му је уручен 2019.
Осим играних филмова, серија те бројних кратких филмова, режирао је и бројне музичке спотове, а бавио се и ликовном умјетношћу и фотографијом. Чињеница да се Линчови филмови много више нудили кроз визуелну, него кроз вербалну компоненту донекле објашњава и чињеница да је он, заправо, по изворној вокацији био - академски сликар , који је још као младић маштао о менторству аустријског експресионисте Оскара Кокошке.
Филаделфија као место инспирације
Чак се, да би тај свој сан остварио, упутио у Салзбург, но, како је сам касније признао, од целе се те приче охладио у свега две седмице. Касније ће велику инспирацију наћи у Филаделфији, граду који је описао као „место испуњено страхом, лудилом, корупцијом, пропадањем, насиљем и узнемиреношћу".,
Дешифровању својих загонентних дела Линч није био склон, већ је остављао гледаоцима „да се сами сналазе”. Тај је приступ појаснио у збирци интервјуа "Lynch On Lynch" из 2005: "Замислите да пронађете књигу загонетки и почнете их разоткривати, но оне су сувише сложене. И када коначно схватите њихову суштину, чак и да то некоме испричате, тај неко вам не би веровао или не их би разумео на начин на који ви то разумете. Једноставно, мистерије би постале неузбудљиве "....