окоТВоко: Телевизијска година за заборав

И ајде да попишемо шта сам гледао. РТС 1, РТС 2, РТС 3, РТВ 1, РТВ 2, Прва, Н1, Нова, Суперстар ТВ, Курир, Информер, К1,Танјуг, Пинк, Хепи,  Ред, Народна, Вести, Еуроњуз, Блумберг, Адриа, Студио Б, Њузмакс Балканс, Инсајдер, БТ, Токсик,  Хајп, Новосадска, Гранд, IDJ ТВ, КЦН 1, Супер Сат ТВ, Б1, Инфо 24, РТС музика, РТС драма, РТС коло, РТС трезор, Класик ТВ,  Агро ТВ,  ТВ Др,  Зелена ТВ, Туризам ТВ, Travel ТВ,  N max, N series, Синеманија, Стар, Пинк мјузик, Пинк шоу, Еко визија, Арена Спорт,  Спорт клуб,  CMC, Југотон ТВ, Хајат мјузик ТВ, Пинк мјузик, Балкан ТВ,  Делта ТВ,  Канал 9, КТВ Зрењанин, ХРТ 1, ХРТ 2, ХРТ 3, ХРТ 4, РТЛ, РТЛ 2, Нова хрватска  телевизија, РТЛ коцкица, РТЛ Croatian world,  Телевизија Црна Гора, ОБН, РТ Република Српска, Алџезира Балканс, Фејс ТВ, Федерална ТВ, ТВ БН, ТВ ДМ, К 3.

Слушао сам и радијске канале: Радио Нови Сад 1, Лола радио, Хит Радио, Радио Каролина, Накси радио, Радио Екс-Ју, РТС џубокс, Радио БГ 1, Радио БГ 202, РТС плетеница, РТС рокенролер, РТС вртешка, Stingray Total Hits Balkans, Stingray  Balkan retro music, Balkan music Gipsi, Stingray Serbia Folk, Kiss радио ТВ, Хит радио и ТВ, ТДИ радио, Радио С. Слушао сам и подкасте: „Снага ума”, „Мамазјанија”, „Исповест”, „Quiz”, „Док анђели спавају” Марине Рајевић Савић, „Нешто моје” Ксеније Мијатовић, „Причаоница” Сање Ћулибрк,  „Мој поглед на свет” Иване Ђорђевић. 

Питају ме читатељке „Дневниковог” ТВ магазина, као и моји слушаоци и гледаоци да ли заиста све гледам да бих написао своју недељну колумну. Да, ја све то гледам, али често ме и Инстаграм, Фејсбук и Јутјуб подсете шта би требао да видим јер вештачка интелигенција одлично познаје мој телевизијски укус. 

Ово је година у којој сам прославио 30 година рада на телевизији и десет година од како имам колумне у листу „Дневник”. Не радим на телевизији а никад више нисам гостовао у емисијама. Многи и нису приметили да ме нема на телевизији јер представљам особу из старих, добрих, телевизијских времена.

И кад сам гостовао на неким телевизијама схватио сам колико многе од њих нису гледане јер нико није послао поруку да ме је видео, а опет сам био и на јако гледаним каналима. Од већине мојих гостију на радију, а сви су одрасли уз моје формате и углавном су тридесетогодишњаци, нико не гледа телевизију. Шта нам то говори?

Џаба све и реклама по билбордима и лажни, напумпани трансфери... данас је време хиперинфлације медија, подкаста и људи су уморни. Телевизија се гледа на прескок и одложено и преко Јутјуба, док се радио такође слуша уз мењање станица где се траже занимљиви разговори.

Нечије телевизијске каријере трају „два јутра и три сутра” и пуно је фејк особа у нашим медијима. Имамо производњу нових серија коју већина људи не гледа, имамо музику коју већина не слуша и имамо личности које се нон-стоп појављују по фестивалима, таблоидима, али заправо нико не зна ко су они. Имамо тиранију анонимуса.

С једне стране све бљеши и шљашти на телевизијама, а с друге стране ментална проституција и доминација фрикова. Понекад је јако добро и гледати телевизију. Добро је за ментално здравље. Понекад је одлично оставити даљински управљач.

Викендом морам одгледати све што је било важно одложено, јер такав је посао ТВ критичара и колумнисте - морам да видим све. И да заборавим. Као што бих најрадије заборавио ову телевизијску  годину у којој је било гомила ничега.

Александар Филиповић