okoTVoko: Televizijska godina za zaborav

I ajde da popišemo šta sam gledao. RTS 1, RTS 2, RTS 3, RTV 1, RTV 2, Prva, N1, Nova, Superstar TV, Kurir, Informer, K1,Tanjug, Pink, Hepi,  Red, Narodna, Vesti, Euronjuz, Blumberg, Adria, Studio B, Njuzmaks Balkans, Insajder, BT, Toksik,  Hajp, Novosadska, Grand, IDJ TV, KCN 1, Super Sat TV, B1, Info 24, RTS muzika, RTS drama, RTS kolo, RTS trezor, Klasik TV,  Agro TV,  TV Dr,  Zelena TV, Turizam TV, Travel TV,  N max, N series, Sinemanija, Star, Pink mjuzik, Pink šou, Eko vizija, Arena Sport,  Sport klub,  CMC, Jugoton TV, Hajat mjuzik TV, Pink mjuzik, Balkan TV,  Delta TV,  Kanal 9, KTV Zrenjanin, HRT 1, HRT 2, HRT 3, HRT 4, RTL, RTL 2, Nova hrvatska  televizija, RTL kockica, RTL Croatian world,  Televizija Crna Gora, OBN, RT Republika Srpska, Aldžezira Balkans, Fejs TV, Federalna TV, TV BN, TV DM, K 3.

Slušao sam i radijske kanale: Radio Novi Sad 1, Lola radio, Hit Radio, Radio Karolina, Naksi radio, Radio Eks-Ju, RTS džuboks, Radio BG 1, Radio BG 202, RTS pletenica, RTS rokenroler, RTS vrteška, Stingray Total Hits Balkans, Stingray  Balkan retro music, Balkan music Gipsi, Stingray Serbia Folk, Kiss radio TV, Hit radio i TV, TDI radio, Radio S. Slušao sam i podkaste: „Snaga uma”, „Mamazjanija”, „Ispovest”, „Quiz”, „Dok anđeli spavaju” Marine Rajević Savić, „Nešto moje” Ksenije Mijatović, „Pričaonica” Sanje Ćulibrk,  „Moj pogled na svet” Ivane Đorđević. 

Pitaju me čitateljke „Dnevnikovog” TV magazina, kao i moji slušaoci i gledaoci da li zaista sve gledam da bih napisao svoju nedeljnu kolumnu. Da, ja sve to gledam, ali često me i Instagram, Fejsbuk i Jutjub podsete šta bi trebao da vidim jer veštačka inteligencija odlično poznaje moj televizijski ukus. 

Ovo je godina u kojoj sam proslavio 30 godina rada na televiziji i deset godina od kako imam kolumne u listu „Dnevnik”. Ne radim na televiziji a nikad više nisam gostovao u emisijama. Mnogi i nisu primetili da me nema na televiziji jer predstavljam osobu iz starih, dobrih, televizijskih vremena.

I kad sam gostovao na nekim televizijama shvatio sam koliko mnoge od njih nisu gledane jer niko nije poslao poruku da me je video, a opet sam bio i na jako gledanim kanalima. Od većine mojih gostiju na radiju, a svi su odrasli uz moje formate i uglavnom su tridesetogodišnjaci, niko ne gleda televiziju. Šta nam to govori?

Džaba sve i reklama po bilbordima i lažni, napumpani transferi... danas je vreme hiperinflacije medija, podkasta i ljudi su umorni. Televizija se gleda na preskok i odloženo i preko Jutjuba, dok se radio takođe sluša uz menjanje stanica gde se traže zanimljivi razgovori.

Nečije televizijske karijere traju „dva jutra i tri sutra” i puno je fejk osoba u našim medijima. Imamo proizvodnju novih serija koju većina ljudi ne gleda, imamo muziku koju većina ne sluša i imamo ličnosti koje se non-stop pojavljuju po festivalima, tabloidima, ali zapravo niko ne zna ko su oni. Imamo tiraniju anonimusa.

S jedne strane sve blješi i šljašti na televizijama, a s druge strane mentalna prostitucija i dominacija frikova. Ponekad je jako dobro i gledati televiziju. Dobro je za mentalno zdravlje. Ponekad je odlično ostaviti daljinski upravljač.

Vikendom moram odgledati sve što je bilo važno odloženo, jer takav je posao TV kritičara i kolumniste - moram da vidim sve. I da zaboravim. Kao što bih najradije zaboravio ovu televizijsku  godinu u kojoj je bilo gomila ničega.

Aleksandar Filipović