Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ВОЛИТЕ ЗАЧИНЕ И МАСНУ ХРАНУ? НАПИТАК “БЕЗ ШЕЋЕРА” ЈЕ ЗДРАВ? Ево одговора на бројне ЗАБЛУДЕ: Проф. Станишић саветује…

23.12.2024. 19:27 19:38
Пише:
Фото: pixabay.com

Када кажемо здрава исхрана, многи помисле да би то требало да значи да се одричемо бројних намирница које волимо. 

Одговор је “не!”. Све се може надоместити, те хедонисти не тражите изговоре. Колико је штетна масна и зачињена храна, да ли пре одабрати пиће са или "без шећера" и колико је опасна микропластика која нам прети са свих страна, одговоре у најновијем поткасту "Здраво са Иваном", даје доктор физичке хемије, проф.Светлана Станишић.

Да ли пре треба бирати напитке са или "без шећера"?

Газирана пића могу бити штетна из неколико разлога, а први и основни је што једно пиће садржи доста шећера. За оне који бирају ову другу варијанту "без шећера" главну улогу играју вештачки заслађивачи, који у организму покрећу низ реакција што такође није добро. Професорка објашњава да треба бити умерен, што се ретко среће у пракси.

Фото: pixabay.com

- Газирана пића су штетна због велике колићине шећера који садрже. Прво, узрокују велике варијације шећера, а онда последично изазивају хипогликемију, и када падне шечер ви пожелите још. Ретко кога ћемо навести као пример да газирани сок попије једном у три дана. А што се тиче тих варијанти "без шећера", проблем са тим заслађивачима је што наш мозак функционише тако, када региструје шећер у устима, и када црева "јаве" мозгу да је унет шечер, он покреће низ реакција како би регулисао ниво шећера у крви. Показало се да ефекти тих заслађивача су такви, не само да утичу на то са се мање гојимо и да смршамо, већ подстичу гојење јер ремете регулацију осећаја глади и ситости, објаснила је професорка Станишић у podcastu Здраво са Иваном.

Фото: pixabay.com

Лоша страна газираних пића

- Висок садржај шећера. Газирана пића често садрже велику количину шећера, што може довести до повећања телесне масе, дијабетеса типа 2

- Повећан ризик од гојазности. Конзумација газираних пића повећава унос калорија, што може допринети развоју гојазности

- Повећава ризик од болести срца. Прекомерни унос шећера и калорија може негативно утицати на здравље срца и крвних судова.

- Лош утицај на зубе. Киселост газираних пића и присуство шећера повећавају ризик од стварања каријеса

- Кофеин. Нека газирана пића садрже кофеин, који може изазвати зависност, несаницу, анксиозност и убрзан рад срца

-  Садржај вештачких заслађивача. "Диет пића" често користе вештачке заслађиваче који могу имати негативан утицај на организам

- Утицај на метаболизам. Конзумација газираних пића може нарушити равнотежу у метаболизму

- Дехидрација. Иако садрже воду, газирана пића могу изазвати дехидрацију због високог садржаја кофеина и натријума

Фото: pixabay.com

Масна и зачињена храна

Масна и зачињена храна синоним је за нешто "лоше" што можемо унети у организам. Ипак, треба правити разлику између нечега што је корисно, неутрално, или лоше. Свакако, прави савет је да треба бити умерен.

- Масна у зачињена храна утиче одлично на организам, ако говоримо, рецимо о лососу. Или салата са маслиновим уљем, са неким биљним зачинима, јер морам да кажем да су биљни зачини одлични зато што имају антиоксидантска дејства, што наравно зависи од тога шта користите - од першуна, бибера, куркуме. Када кажемо масно и зачињено најчешће мислимо на засићене масти животињског порекла. И ту постоји разлика, оно што је најлошије су транс масти, односно масне киселине које се налазе у индустријским изворима, пре свега у маргарину, хидорогенизованим мастима, кремастим слаткишима, лиснатом тесту, објашњава професорка Станишић.

Фото: pixabay.com

Животињске масти, млечна маст, путер или лој, у највећем броју случајева имају неутралан утицај на организам ако се користе у некој умереној количини, додаје она. Сам унос холестерола није толко чест проблем, колико је то случај са засиченим мастима.

- Човек од 88 година кога су нашли у старачком дому и интервјуисали, јео је 25 јаја дневно, и није имао веће здравствене проблеме, лекар је његов то потврдио. "Знам да ме јаја убијају, али не могу престати да их једем" рекао је он, и над‌живео све своје чланове породице, навела је пример професорка Станишић.

Наравно, сваки организам је прича за себе и има индивидуалне потребе, зато се овако нешто не препоручује.

Фото: Дневник/Б. Лучић

Лоша страна масне и зачињене хране

- Повећава ризик од гојазности. Масна храна је богата калоријама, што може допринети повећању телесне масе и гојазности

- Лош утицај на срце. Висок унос засићених масти и транс масти може повећати ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и повисити ризик од срчаних болести

- Проблеми са пробавом. Масна и зачињена храна може иритирати пробавни систем, изазвати жгаравицу, рефлукс киселине или гастритис

- Повећава ризик од дијабетеса типа 2. Прекомерни унос масти, посебно засићених, може смањити осетљивост на инсулин и допринети развоју дијабетеса

- Повећава крвни притисак. Прекомеран унос соли и зачина, нарочито у масној храни, може допринети повећању крвног притиска и ризику од хипертензије

- Оштећење јетре. Превише масне хране може оптеретити јетру, што може довести до развоја масне јетре и других обољења

- Проблеми са кожом. Прекомерна конзумација масне хране може изазвати акне и друге кожне проблеме због повећаног лучења себума

Миркопластика

Користећи пластичне флаше, чаше, тањириће, прибор, у свој организам уносимо и део пластикее, те се зато и каже да је она за "једнократну употребу". Такође је и удишемо јер се налази у намештају, завесама, гардероби, ваздуху, те је веома важно да будемо опрезни јер може штетно утицати на наше здравље, где су посебно осетљиви астматичари.

Наиме, пластика се веома споро распада и фрагментише на комадиће различите величине, облика и хемијског састава, те је потребно напоменути да је 40 одсто за једнократну употребу. Она се даље распада и разлаже у животној средини, те материје круже и враћају нам се кроз храну и воду.

Професорка појашњава да потпуно безбедна пластика не постоји, а као најгору издваја амбалажу за храну или пиће у коју сипамо вруће напитке и јело, такође дечије флашице кинеске производње, пластичне неквалитетне лутке, посебно оне које се стављају у уста.

- Адитиви који се налазе у пластичним предметима дају пластици флексибилност, еластичност, отпорност на пламен, служе као стабилизатори, боје и мириси. Од адитива као посебно опасан издваја се бисфенол А који се данас замењује бисфенолом С. Он се налазине само у пластичној амбалажи већ и у превлакама лименки и пластичним слојевима комбиноване амбалаже. Како је показано до сада, бисфенол А узрокује повећану телесну масу, стерилитет, а утиче и на нервни и имуни систем,  објаснила је професорка Станишић.

Најновију епизоду podcasta Здраво са Иваном можете погледати у видеу са почетка текста.

(Telegraf.rs)

Пише:
Пошаљите коментар