VOLITE ZAČINE I MASNU HRANU? NAPITAK “BEZ ŠEĆERA” JE ZDRAV? Evo odgovora na brojne ZABLUDE: Prof. Stanišić savetuje…

Odgovor je “ne!”. Sve se može nadomestiti, te hedonisti ne tražite izgovore. Koliko je štetna masna i začinjena hrana, da li pre odabrati piće sa ili "bez šećera" i koliko je opasna mikroplastika koja nam preti sa svih strana, odgovore u najnovijem potkastu "Zdravo sa Ivanom", daje doktor fizičke hemije, prof.Svetlana Stanišić.

Da li pre treba birati napitke sa ili "bez šećera"?

Gazirana pića mogu biti štetna iz nekoliko razloga, a prvi i osnovni je što jedno piće sadrži dosta šećera. Za one koji biraju ovu drugu varijantu "bez šećera" glavnu ulogu igraju veštački zaslađivači, koji u organizmu pokreću niz reakcija što takođe nije dobro. Profesorka objašnjava da treba biti umeren, što se retko sreće u praksi.

- Gazirana pića su štetna zbog velike kolićine šećera koji sadrže. Prvo, uzrokuju velike varijacije šećera, a onda posledično izazivaju hipoglikemiju, i kada padne šečer vi poželite još. Retko koga ćemo navesti kao primer da gazirani sok popije jednom u tri dana. A što se tiče tih varijanti "bez šećera", problem sa tim zaslađivačima je što naš mozak funkcioniše tako, kada registruje šećer u ustima, i kada creva "jave" mozgu da je unet šečer, on pokreće niz reakcija kako bi regulisao nivo šećera u krvi. Pokazalo se da efekti tih zaslađivača su takvi, ne samo da utiču na to sa se manje gojimo i da smršamo, već podstiču gojenje jer remete regulaciju osećaja gladi i sitosti, objasnila je profesorka Stanišić u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Loša strana gaziranih pića

- Visok sadržaj šećera. Gazirana pića često sadrže veliku količinu šećera, što može dovesti do povećanja telesne mase, dijabetesa tipa 2

- Povećan rizik od gojaznosti. Konzumacija gaziranih pića povećava unos kalorija, što može doprineti razvoju gojaznosti

- Povećava rizik od bolesti srca. Prekomerni unos šećera i kalorija može negativno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova.

- Loš uticaj na zube. Kiselost gaziranih pića i prisustvo šećera povećavaju rizik od stvaranja karijesa

- Kofein. Neka gazirana pića sadrže kofein, koji može izazvati zavisnost, nesanicu, anksioznost i ubrzan rad srca

-  Sadržaj veštačkih zaslađivača. "Diet pića" često koriste veštačke zaslađivače koji mogu imati negativan uticaj na organizam

- Uticaj na metabolizam. Konzumacija gaziranih pića može narušiti ravnotežu u metabolizmu

- Dehidracija. Iako sadrže vodu, gazirana pića mogu izazvati dehidraciju zbog visokog sadržaja kofeina i natrijuma

Masna i začinjena hrana

Masna i začinjena hrana sinonim je za nešto "loše" što možemo uneti u organizam. Ipak, treba praviti razliku između nečega što je korisno, neutralno, ili loše. Svakako, pravi savet je da treba biti umeren.

- Masna u začinjena hrana utiče odlično na organizam, ako govorimo, recimo o lososu. Ili salata sa maslinovim uljem, sa nekim biljnim začinima, jer moram da kažem da su biljni začini odlični zato što imaju antioksidantska dejstva, što naravno zavisi od toga šta koristite - od peršuna, bibera, kurkume. Kada kažemo masno i začinjeno najčešće mislimo na zasićene masti životinjskog porekla. I tu postoji razlika, ono što je najlošije su trans masti, odnosno masne kiseline koje se nalaze u industrijskim izvorima, pre svega u margarinu, hidorogenizovanim mastima, kremastim slatkišima, lisnatom testu, objašnjava profesorka Stanišić.

Životinjske masti, mlečna mast, puter ili loj, u najvećem broju slučajeva imaju neutralan uticaj na organizam ako se koriste u nekoj umerenoj količini, dodaje ona. Sam unos holesterola nije tolko čest problem, koliko je to slučaj sa zasičenim mastima.

- Čovek od 88 godina koga su našli u staračkom domu i intervjuisali, jeo je 25 jaja dnevno, i nije imao veće zdravstvene probleme, lekar je njegov to potvrdio. "Znam da me jaja ubijaju, ali ne mogu prestati da ih jedem" rekao je on, i nad‌živeo sve svoje članove porodice, navela je primer profesorka Stanišić.

Naravno, svaki organizam je priča za sebe i ima individualne potrebe, zato se ovako nešto ne preporučuje.

Loša strana masne i začinjene hrane

- Povećava rizik od gojaznosti. Masna hrana je bogata kalorijama, što može doprineti povećanju telesne mase i gojaznosti

- Loš uticaj na srce. Visok unos zasićenih masti i trans masti može povećati nivo lošeg holesterola (LDL) i povisiti rizik od srčanih bolesti

- Problemi sa probavom. Masna i začinjena hrana može iritirati probavni sistem, izazvati žgaravicu, refluks kiseline ili gastritis

- Povećava rizik od dijabetesa tipa 2. Prekomerni unos masti, posebno zasićenih, može smanjiti osetljivost na insulin i doprineti razvoju dijabetesa

- Povećava krvni pritisak. Prekomeran unos soli i začina, naročito u masnoj hrani, može doprineti povećanju krvnog pritiska i riziku od hipertenzije

- Oštećenje jetre. Previše masne hrane može opteretiti jetru, što može dovesti do razvoja masne jetre i drugih oboljenja

- Problemi sa kožom. Prekomerna konzumacija masne hrane može izazvati akne i druge kožne probleme zbog povećanog lučenja sebuma

Mirkoplastika

Koristeći plastične flaše, čaše, tanjiriće, pribor, u svoj organizam unosimo i deo plastikee, te se zato i kaže da je ona za "jednokratnu upotrebu". Takođe je i udišemo jer se nalazi u nameštaju, zavesama, garderobi, vazduhu, te je veoma važno da budemo oprezni jer može štetno uticati na naše zdravlje, gde su posebno osetljivi astmatičari.

Naime, plastika se veoma sporo raspada i fragmentiše na komadiće različite veličine, oblika i hemijskog sastava, te je potrebno napomenuti da je 40 odsto za jednokratnu upotrebu. Ona se dalje raspada i razlaže u životnoj sredini, te materije kruže i vraćaju nam se kroz hranu i vodu.

Profesorka pojašnjava da potpuno bezbedna plastika ne postoji, a kao najgoru izdvaja ambalažu za hranu ili piće u koju sipamo vruće napitke i jelo, takođe dečije flašice kineske proizvodnje, plastične nekvalitetne lutke, posebno one koje se stavljaju u usta.

- Aditivi koji se nalaze u plastičnim predmetima daju plastici fleksibilnost, elastičnost, otpornost na plamen, služe kao stabilizatori, boje i mirisi. Od aditiva kao posebno opasan izdvaja se bisfenol A koji se danas zamenjuje bisfenolom S. On se nalazine samo u plastičnoj ambalaži već i u prevlakama limenki i plastičnim slojevima kombinovane ambalaže. Kako je pokazano do sada, bisfenol A uzrokuje povećanu telesnu masu, sterilitet, a utiče i na nervni i imuni sistem,  objasnila je profesorka Stanišić.

Najnoviju epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)