ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА ОВЕ ЧЕТИРИ ОСОБИНЕ НАСЛЕЂУЈЕМО ОД РОДИТЕЉА Ако не знате зашто вам се нешто догађа, ДНК ће вам рећи све
Наш ДНК садржи много више од само информација о томе како ћемо изгледати.
Свака особа носи у себи наслеђе својих предака које не само да утиче на изглед, већ и на наше особине и реакције.
Иако многи верују да су наше особине искључиво резултат околине у којој живимо и начина на који нас васпитају, стварност је много сложенија. Неки аспекти наших личности и емоција, као што су страхови или склоност стресу, заправо долазе из наших гена, а понекад су наслеђени од родитеља, или дека и бака.
Склоност зависности
Неки људи имају већу склоност развијању зависности, а то није само питање избора или околности. У одређеним случајевима, наши гени могу играти кључну улогу у томе. Постоји одређени ген који може повећати склоност ка зависности, а особе које имају ову генетску предиспозицију често се лакше упуштају у понашања која изазивају зависност, било да је ријеч о алкохолу, дрогама или другим супстанцама.
Фобије
Страхови, попут страха од висине или паукова, често се сматрају ирационалним, но можда нису тако неоправдани. Многи од нас носе страхове који долазе из прошлих генерација. На пример, неки људи могу наследити фобије које су њихове баке или деде имали. Ово је пример како фобије, па чак и специфични страхови, могу постојати у нашим генима, преносећи се са једног нараштаја на други, без обзира на околности у којима одрастамо.
Подложност стресу
Стручњаци тврде да ако је мајка била изложена стресу у трудноћи, њено дете ће бити подложније стресу у животу. Ако је особа током трудноће била под великим стресом, то може имати дугорочне последице на дете, јер та деца могу постати подложнија стресним ситуацијама током живота. Осим тога, дуготрајна изложеност стресу може чак оштетити одређене делове наших гена, што повећава могућност да се исти стресни одговори понове у будућности.
Смисао за хумор
За многе људе, смисао за хумор је ствар околине у којој одрастају, али оно што често не узимамо у обзир јесте да се смех и способност да препознамо хумор такође могу наследити. Постоје људи који имају већу склоност ка хумору, а то се може повезати с одређеним генима који утичу на начин на који наш мозак реагује на хумористичке ситуације. Особе са одређеним наслеђеним карактеристикама могу бити склоније смејању, док друге можда не реагују исто, иако су одрасле у истом окружењу.
На крају, наш ДНК не само да нам одређује изглед, већ такође обликује многе аспекте наших личности, емоција и реакција. Иако околина и васпитање играју важну улогу, често смо несвесни колико наших особина заправо носимо у генима.