DA LI ZNATE DA OVE ČETIRI OSOBINE NASLEĐUJEMO OD RODITELJA Ako ne znate zašto vam se nešto događa, DNK će vam reći sve

Svaka osoba nosi u sebi nasleđe svojih predaka koje ne samo da utiče na izgled, već i na naše osobine i reakcije.

Iako mnogi veruju da su naše osobine isključivo rezultat okoline u kojoj živimo i načina na koji nas vaspitaju, stvarnost je mnogo složenija. Neki aspekti naših ličnosti i emocija, kao što su strahovi ili sklonost stresu, zapravo dolaze iz naših gena, a ponekad su nasleđeni od roditelja, ili deka i baka.

Sklonost zavisnosti

Neki ljudi imaju veću sklonost razvijanju zavisnosti, a to nije samo pitanje izbora ili okolnosti. U određenim slučajevima, naši geni mogu igrati ključnu ulogu u tome. Postoji određeni gen koji može povećati sklonost ka zavisnosti, a osobe koje imaju ovu genetsku predispoziciju često se lakše upuštaju u ponašanja koja izazivaju zavisnost, bilo da je riječ o alkoholu, drogama ili drugim supstancama.

Fobije

Strahovi, poput straha od visine ili paukova, često se smatraju iracionalnim, no možda nisu tako neopravdani. Mnogi od nas nose strahove koji dolaze iz prošlih generacija. Na primer, neki ljudi mogu naslediti fobije koje su njihove bake ili dede imali. Ovo je primer kako fobije, pa čak i specifični strahovi, mogu postojati u našim genima, prenoseći se sa jednog naraštaja na drugi, bez obzira na okolnosti u kojima odrastamo.

Podložnost stresu

Stručnjaci tvrde da ako je majka bila izložena stresu u trudnoći, njeno dete će biti podložnije stresu u životu. Ako je osoba tokom trudnoće bila pod velikim stresom, to može imati dugoročne posledice na dete, jer ta deca mogu postati podložnija stresnim situacijama tokom života. Osim toga, dugotrajna izloženost stresu može čak oštetiti određene delove naših gena, što povećava mogućnost da se isti stresni odgovori ponove u budućnosti.

Smisao za humor

Za mnoge ljude, smisao za humor je stvar okoline u kojoj odrastaju, ali ono što često ne uzimamo u obzir jeste da se smeh i sposobnost da prepoznamo humor takođe mogu naslediti. Postoje ljudi koji imaju veću sklonost ka humoru, a to se može povezati s određenim genima koji utiču na način na koji naš mozak reaguje na humorističke situacije. Osobe sa određenim nasleđenim karakteristikama mogu biti sklonije smejanju, dok druge možda ne reaguju isto, iako su odrasle u istom okruženju.

Na kraju, naš DNK ne samo da nam određuje izgled, već takođe oblikuje mnoge aspekte naših ličnosti, emocija i reakcija. Iako okolina i vaspitanje igraju važnu ulogu, često smo nesvesni koliko naših osobina zapravo nosimo u genima.