ГАСТРОНОМСКИ РАЈ СЕЛА: Како локална кухиња може бити бренд Србије
Српска села крију неоткривени потенцијал за диверсификацију економије кроз гастрономију, где традиционални производи постају стубови локалног развоја и очувања наслеђа.
Таково: Синергија традиције и иновације
Таково, познато по историјском значају, постало је синоним за врхунску ракију и сушене шљиве, производе који су дубоко укорењени у традицији овог краја. Производња ракије, посебно шљивовице, представља не само културно наслеђе већ и економску активност која подржава локално становништво. Квалитет сушених шљива, које су препознате и на међународним тржиштима, додатно јача позицију села на мапи гастрономске понуде Србије.
У Такову су организоване и манифестације попут фестивала посвећених традиционалним производима, чиме се подстиче туризам и омогућава директна продаја производа. Истовремено, објекти попут Таковског конака нуде посетиоцима могућност да искусе локалну кухињу у аутентичном амбијенту, комбинујући историју, природу и гастрономију.
Лесковац: Гастрономска престоница Србије
Лесковац, познат као центар српског роштиља, већ деценијама одржава традицију припреме овог специјалитета. Лесковачки роштиљ постао је симбол аутентичне српске кухиње, а манифестација Роштиљијада привлачи десетине хиљада посетилаца годишње. Овај догађај не само да промовише локалну храну већ и генерише значајан приход за заједницу.
Ајвар, припреман према традиционалним рецептима, такође је део кулинарског идентитета Лесковца. Његова производња често укључује мале породичне фирме које користе локално поврће, чиме се подржава пољопривреда и економија руралног подручја.
Гастрономска понуда српских села нуди велики потенцијал за економски развој и очување традиције. Пројекти који подстичу диверзификацију сеоске економије кроз гастрономију нису само инвестиција у рурална подручја већ и у очување идентитета Србије.
Реализацију пројекта „Рурално благо Србије: Диверзификацијом сеоске економије до опстанка руралних заједница“ финансирало је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Текст 3/10.
mirodjija.rs/dnevnik.rs