АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ И МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: Тандем који опозиција не жели, јер се супротстављају амбицијама опозиције
Ко и зашто тражи пад владе Милоша Вучевића? Милошу би да леђа виде они који су приликом подношења иницијативе за гласање неповерења Влади без проблема фалсификовали потписе појединих посланика и тако остали без тих посланика.
Да вук длаку мења али ћуд никада, показала је ова политичка групација у којој важно место заузима Бора Новаковић познат по томе што је као народни посланик гласао чак из Солуна. Због овога га неки називају Бора „Солунац“, мада због наших славних предака не треба олако користити овај надимак.
Вучевићев политички пад желе они који сваку трагедијукоја се деси у нашој земљи злоупотребљавају покушавајући да без воље народа дођу на власт. Своју моралну супериорност истичу људи који за разлику од Вучевића и Александра Вучића нису посетили породице страдалих у највећој трагедији која је задесила Нови Сад након Другог светског рата. Уколико је истина да је ова група људи заказала политички скуп пре него је утврђен идентитет свих трагично настрадалих и пре него су породице обавештене о ужасу који их је задесио, онда је то најсрамнији политички потез у нашој земљи од када се Срби баве политиком, а не баве се кратко.
Правосуђу је за свој квалитетан рад потребно време
Након што је Горан Весић дао оставку на место министра у Влади Србије и тако преузео политичку одговорност, а неће бити последњи који се одлучио на овај чин, и након што је тужилаштво саслушало преко седамдесет особа, они који би да нас убеде да би били боља опција за нашу земљу од Милоша, говоре да није урађено ништа како би се одредили узроци новосадске трагедије и казнили одговорни. Као аргумент наводе да је приликом пада моста у Ђенови 2018. године, након једног дана ухапшено преко педесет људи. Једини проблем овог аргумента је што је у питању чиста лаж и поново злоупотреба трагедије овај пут једној другој земљи. Након пада моста у Ђенови прва хапшења десила су се пуне две године након догађаја, а судски епилог се још увек не назире. Правосуђе је област која за свој квалитетан рад захтева време. Не знам ко би желео да живи у земљи у којој се за десетак дана доносе пресуде, у земљи где би владала револуционарна правде и преки судови. То ипак у Вучићевој „диктатури“ није могуће. Наше правосуђе није најсрећнији део државног апарата, али било какав притисак у моменту када струка, вештаци, надзори, извођачи треба да дају своје мишљење о узроцима пада настрешнице био би само контрапродуктиван.
Новаковић са саборцима покушава насилно преузимање институција
Горе поменути гласач из братске нам Грчке би много бољи аргумент у покушају рушења премијера изнео када би се похвалио колико пута је зграда новосадске железничке станице преконтролисана за време његовог четворогодишњег мандата на месту градоначелника Новог Сада. Да ли су сви јавни објекти грађени за време ДОС-овске власти имали исходоване употребне дозволе, да ли су вршене годишње контроле мостова и других саобраћајних и јавних објеката у Новом Саду и целој земљи? Пошто су одговори на ова питања познати, Новаковић и његови саборци беже од оваквих тема у екстремизам и покушај насилног преузимања институција.
Вучић често усамљен у борби за модерну Србију
А зашто је мета баш Вучевић? Зато што је први саборац Александра Вучића у његовој борби за бољу и јачу Србију. Толико је просто. Милош смета јер доследно спроводи политику која већ више од дванаест година наилази на безрезервну подршку народа. Премијеру би леђа да виде зато што знају да је способан кадар и достојан наследник Александра Вучића на челу Српске напредне странке. У нестабилним временима каква су пред нама, у сложеној ситуацији где желе да нам отму део територије, председник Вучић често делује усамљен у својој борби да од сиромашне, ратовима и ДОС-овским пљачкама разорене мале балканске земље направи модерну европску Србију. Неколицина људи се не штеди у подршци, не скрива кад је тешко, не бежи од одговорности, а најважнији од њих је премијер Вучевић и зато покушавају да га склоне они који желе да дођу на власт уместо Вучића.
Бранко Јаковљевић, мастер економиста