ALEKSANDAR VUČIĆ I MILOŠ VUČEVIĆ: Tandem koji opozicija ne želi, jer se suprotstavljaju ambicijama opozicije

Da vuk dlaku menja ali ćud nikada, pokazala je ova politička grupacija u kojoj važno mesto zauzima Bora Novaković poznat po tome što je kao narodni poslanik glasao čak iz Soluna. Zbog ovoga ga neki nazivaju Bora „Solunac“, mada zbog naših slavnih predaka ne treba olako koristiti ovaj nadimak. 

Vučevićev politički pad žele oni koji svaku tragedijukoja se desi u našoj zemlji zloupotrebljavaju pokušavajući da bez volje naroda dođu na vlast. Svoju moralnu superiornost ističu ljudi koji za razliku od Vučevića i Aleksandra Vučića nisu posetili porodice stradalih u najvećoj tragediji koja je zadesila Novi Sad nakon Drugog svetskog rata. Ukoliko je istina da je ova grupa ljudi zakazala politički skup pre nego je utvrđen identitet svih tragično nastradalih i pre nego su porodice obaveštene o užasu koji ih je zadesio, onda je to najsramniji politički potez u našoj zemlji od kada se Srbi bave politikom, a ne bave se kratko. 

Pravosuđu je za svoj kvalitetan rad potrebno vreme

Nakon što je Goran Vesić dao ostavku na mesto ministra u Vladi Srbije i tako preuzeo političku odgovornost, a neće biti poslednji koji se odlučio na ovaj čin, i nakon što je tužilaštvo saslušalo preko sedamdeset osoba, oni koji bi da nas ubede da bi bili bolja opcija za našu zemlju od Miloša, govore da nije urađeno ništa kako bi se odredili uzroci novosadske tragedije i kaznili odgovorni. Kao argument navode da je prilikom pada mosta u Đenovi 2018. godine, nakon jednog dana uhapšeno preko pedeset ljudi. Jedini problem ovog argumenta je što je u pitanju čista laž i ponovo zloupotreba tragedije ovaj put jednoj drugoj zemlji. Nakon pada mosta u Đenovi prva hapšenja desila su se pune dve godine nakon događaja, a sudski epilog se još uvek ne nazire. Pravosuđe je oblast koja za svoj kvalitetan rad zahteva vreme. Ne znam ko bi želeo da živi u zemlji u kojoj se za desetak dana donose presude, u zemlji gde bi vladala revolucionarna pravde i preki sudovi. To ipak u Vučićevoj „diktaturi“ nije moguće. Naše pravosuđe nije najsrećniji deo državnog aparata, ali bilo kakav pritisak u momentu kada struka, veštaci, nadzori, izvođači treba da daju svoje mišljenje o uzrocima pada nastrešnice bio bi samo kontraproduktivan. 

Novaković sa saborcima pokušava nasilno preuzimanje institucija

Gore pomenuti glasač iz bratske nam Grčke bi mnogo bolji argument u pokušaju rušenja premijera izneo kada bi se pohvalio koliko puta je zgrada novosadske železničke stanice prekontrolisana za vreme njegovog četvorogodišnjeg mandata na mestu gradonačelnika Novog Sada. Da li su svi javni objekti građeni za vreme DOS-ovske vlasti imali ishodovane upotrebne dozvole, da li su vršene godišnje kontrole mostova i drugih saobraćajnih i javnih objekata u Novom Sadu i celoj zemlji? Pošto su odgovori na ova pitanja poznati, Novaković i njegovi saborci beže od ovakvih tema u ekstremizam i pokušaj nasilnog preuzimanja institucija. 

Vučić često usamljen u borbi za modernu Srbiju

A zašto je meta baš Vučević? Zato što je prvi saborac Aleksandra Vučića u njegovoj borbi za bolju i jaču Srbiju. Toliko je prosto. Miloš smeta jer dosledno sprovodi politiku koja već više od dvanaest godina nailazi na bezrezervnu podršku naroda. Premijeru bi leđa da vide zato što znaju da je sposoban kadar i dostojan naslednik Aleksandra Vučića na čelu Srpske napredne stranke. U nestabilnim vremenima kakva su pred nama, u složenoj situaciji gde žele da nam otmu deo teritorije, predsednik Vučić često deluje usamljen u svojoj borbi da od siromašne, ratovima i DOS-ovskim pljačkama razorene male balkanske zemlje napravi modernu evropsku Srbiju. Nekolicina ljudi se ne štedi u podršci, ne skriva kad je teško, ne beži od odgovornosti, a najvažniji od njih je premijer Vučević i zato pokušavaju da ga sklone oni koji žele da dođu na vlast umesto Vučića.

Branko Jakovljević, master ekonomista