РЕЧ КРИТИКЕ: "Смртоносно образовање" Наоми Новик
Чаробна књига, 2024.
„У мору често крајње формулаичних књига фантастике које излазе сваке године, „Смртоносно образовање“ Наоми Новик истиче се као вредан покушај ауторке да пробије из окошталих калупа понекад уморног жанра. „Смртоносно образовање“ је крајње откачено читање приче о магијској школи – у свету Новикове, ученици талентовани за чини долазе у Соломонаријум, зграду-лавиринт изграђену усред ништавила, где покушавају да преживе до матуре. Пошто млади магови у пубертету привлаче својим моћима најгора чудовишта, једино решење је да се сви у најрањивијим годинама окупе у школи где ће им заједничке шансе за преживљавање бити веће. Те шансе и даље нису нарочито високе – главна јунакиња Ела пре спавања мора добро да провери све мрачне кутке у соби (свој орман је прерадила у полице, пошто је опасно имати намештај који има затворен простор и дно), обавезно мора да закључа врата да јој не би упало неко од чудовишта која ноћом лутају ходницима, или неки ђак, можда будући мрачни маг, који се намерио на њену собу, и који би је могао изгурати кроз прозор у ништавило. У школи нема учитеља (постоје само бесконачне књиге), нити икога другог сем ученика – зато је прављење доброг савезништва са талентованим или утицајним ђацима питање живота или смрти.
Наоми Новик са својим сплетом некада сувише детаљно, некада намерно нејасно изнетих правила магије и преживљавања повремено подсећа на Лукјањенка са његовим усамљеним чаробницима који владају компликованим гестовима, увек на корак од смрти. С друге стране, њена јунакиња изопштеница, са посебним даром за убијање који не жели да користи, евоцира чувеног Ендера Орсона Скота Карда, и његове авантуре док покушава да заснује стратегије преживљавања у бруталној школим, склапајући успут неочекивана пријатељства. У сваком случају, Новикова поставља маштовит концепт као замајац свог романа – њега не чини само Соломонаријум, већ и занимљива карактеризације заинаћене протагонисткиње која активно покушава да не постане мрачна чаробница као што јој судбина налаже – и мада је штета што се није дуже задржавала на атмосфери школе (роман је писан из крајње прагматичке наративне позиције бесне главне јунакиње), и даље поентира са већином својих крајње забавних идеја.
Настасја Писарев
