REČ KRITIKE: "Smrtonosno obrazovanje" Naomi Novik

„U moru često krajnje formulaičnih knjiga fantastike koje izlaze svake godine, „Smrtonosno obrazovanje“ Naomi Novik ističe se kao vredan pokušaj autorke da probije iz okoštalih kalupa ponekad umornog žanra. „Smrtonosno obrazovanje“ je krajnje otkačeno čitanje priče o magijskoj školi – u svetu Novikove, učenici talentovani za čini dolaze u Solomonarijum, zgradu-lavirint izgrađenu usred ništavila, gde pokušavaju da prežive do mature. Pošto mladi magovi u pubertetu privlače svojim moćima najgora čudovišta, jedino rešenje je da se svi u najranjivijim godinama okupe u školi gde će im zajedničke šanse za preživljavanje biti veće. Te šanse i dalje nisu naročito visoke – glavna junakinja Ela pre spavanja mora dobro da proveri sve mračne kutke u sobi (svoj orman je preradila u police, pošto je opasno imati nameštaj koji ima zatvoren prostor i dno), obavezno mora da zaključa vrata da joj ne bi upalo neko od čudovišta koja noćom lutaju hodnicima, ili neki đak, možda budući mračni mag, koji se namerio na njenu sobu, i koji bi je mogao izgurati kroz prozor u ništavilo. U školi nema učitelja (postoje samo beskonačne knjige), niti ikoga drugog sem učenika – zato je pravljenje dobrog savezništva sa talentovanim ili uticajnim đacima pitanje života ili smrti. 

Naomi Novik sa svojim spletom nekada suviše detaljno, nekada namerno nejasno iznetih pravila magije i preživljavanja povremeno podseća na Lukjanjenka sa njegovim usamljenim čarobnicima koji vladaju komplikovanim gestovima, uvek na korak od smrti. S druge strane, njena junakinja izopštenica, sa posebnim darom za ubijanje koji ne želi da koristi, evocira  čuvenog Endera Orsona Skota Karda, i njegove avanture dok pokušava da zasnuje strategije preživljavanja u brutalnoj školim, sklapajući usput neočekivana prijateljstva. U svakom slučaju, Novikova postavlja maštovit koncept kao zamajac svog romana – njega ne čini samo Solomonarijum, već i zanimljiva karakterizacije zainaćene protagonistkinje koja aktivno pokušava da ne postane mračna čarobnica kao što joj sudbina nalaže – i mada je šteta što se nije duže zadržavala na atmosferi škole (roman je pisan iz krajnje pragmatičke narativne pozicije besne glavne junakinje), i dalje poentira sa većinom svojih krajnje zabavnih ideja.

    Nastasja Pisarev