РЕЧ КРИТИКЕ Џејмс Норбери: Мачка и зен
Преводилац: Дијана Радиновић, Издавач: Лагуна, 2024.
„Мачка и зен“ је богато илустрована књига о мачки која путује у потрази за просветљењем, писана у духу јапанских зен прича. На страницама књиге највише простора заузимају илустрације – пратећег текста је углавном веома мало, или је тако позициониран да доминирају празнине, призивајући и на овај начин препознатљиву јапанску естетику.
Постоји занимљива магија у томе што је књига дизајнирана тако да се непрекидно брзо листа; сталним окретањем страница, после неког времена читалац и нехотице постаје свестан самог чина читања, претварајући покрете који се понављају у неку врсту физичке медитације која се надовезује на тему књиге.
Норберијеве илустрације су сјајне – од оних које прате традицију стилизованог европског цртежа (попут оних на првим страницама, које подсећају на упечатљиве exlibrise), преко комбинација европског цртежа и јапанског, све до емулације јапанских суми-е графика, у којима меланхоличним мастиљавим пејзажима лутају његови необични јунаци – мачке, тигрови, зечеви и мали змајеви.
Норбери је првенствено илустратор, и у овој топлој књизи текст је ипак слабија страна. Мада у причи о мачки која тражи просветљење постоје шармантни делови који уз пратеће илустрације заиста долазе до изражаја (попут сцена у којима малецни змај испусти чудесни драгуљ на своју ногу), Норбери је далеко од поетичног недреализма какав карактерише рецимо Телехенове приче о животињама. Телехен, који чак ни не полази од филозофије и поетике зена, описујући са пуно нежности најобичнију свакодневицу у којој су јунаци животиње, претвара своје приче и неосетно у параболе које није лако откључати, остављајући назнаке дубоких одговора управо у празнинама текста. С друге стране Норбери који се директно ослања на зен будизам, повремено заборавља да је његова суштина управо у неизреченом, па његови мали јунаци често претерано објашњавају и декларишу ствари једни другима, сасвим у духу западњачког прагматизма.
Настасја Писарев