(ФОТО) ЖИР КАО СУВО ЗЛАТО У току сетва плода који Сремцима доноси веома добру зараду
У седмици за нама међу првим темама медија у комшилуку била је фирма „Еуро жир” из Рајева Села, која је, захваљујући уносном уговору са Хрватским шумама о прикупљању и откупу жира, у три седмице зарадила чак 2,6 милиона евра!!!
Договорена цена за килограм жира била је три евра бруто за храст лужњак и 3,30 за китњак.
– Жир првенствено служи за природну обнову храстових шума – појашњава др Марко Маринковић, извршни директор за шумарство у ЈП „Војводина шуме”. – Као последица акутних климатских промена, али и специфичности врсте, суочени смо са ситуацијом да се храст све теже обнавља сам од себе. Најпре, храст је изразита врста светлости, односно мора да има довољно светлости у првој фази раста. С друге стране, због своје тежине жир са стабла пада на земљу само у пројекцији крошње, за разлику од семена неких других биљака, које разнесе ветар или га рашире птице. Такође, жир је веома осетљив на пепелницу, а уз то, услед климатских поремећаја, нарочито влаге и температуре, семе храста брзо губи своју регенеративну способност, односно клијавост. Све то за последицу има да се храст теже обнавља природним путем, већ битку добијају мање вредне врсте лаког семена, које су инвазивније, попут граба. Због тога је шумарска струка, како би обновила храстове шуме, принуђена да симулира природне процесе.
А то у пракси значи, објашњава др Маринковић, да се жир сакупља, потом штити тако што се термички и хемијски обрађује, и на крају се чува у специјалним хладњачама, како би га било за сетву и у следећој сезони. Јер, периодицитет урода жира није правилан, баш као што није ни сам урод. Храст, наиме не рађа сваке године, а и кад рађа, то је без икаквог правила. Деси се некада да роди две-три године за редом, а деси се да га нема и по три, четири или пет година– највећи забележени интервали су да га није било пуну деценију.
– У том смислу поједине површине уопште ни не могу саме да се обнављају у тим периодима – наводи др Маринковић. – Управо због тог периодицитета, жир је суво злато када га има и ми као предузеће не смемо то да пропустимо. Зато се организујемо да га скупимо у оној количини која је потребна у односу на шумарске планове и потребе на терену. И не само да га сакупимо, него и да га сачувамо од патогена и ставимо у хладњаче да бисмо га имали за оне сезоне када жира не буде. У сарадњи са Институтом за низијско шумарство ми смо пре петнаестак година у Моровићу направили и дорадни центар за чување жира, али намера нам је да повећамо тамошње капацитете, као и да нађемо адекватна технолошка решења како бисмо могли да жир дуже чувамо уз задржавање високог процента клијавости.
Како се код нас жир скупља? „Војводина шуме” су до 2020. године жир сакупљали посредством локалног становништва, од којег су га директно откупљивали, уз селекцију и проверу квалитета. Међутим, након упозорења Државне ревизорске институције да се не може на тај начин откупљивати жир, после 2020. године се расписује јавна набавка и ангажује фирма која може да унајми сезонске раднике – што „Војводина шуме” не могу. Е сад, зашто га не купе сами? Зато што би то значило буквално ангажовање свих запослених, па опет не би било довољно да се у релативно кратком времену прикупи око 300 тона жира, колике су потребе овог јавног предузећа .
– Забрана запошљавања нас онемогућује да директно са скупљачима склопимо уговор о привремено -повременим пословима. Другим речима, не можемо да ангажујемо сезонске раднике, иако је посао у шумарству – сезонски. Пробали смо као предузеће да ти сезонски послови не потпадну у категорију за коју важи забрана запошљавања, али смо одбијени. Стога сад расписујемо јавну набавку. И, конкретно, ове године смо склопили уговор са фирмом која је прошла јавну набавку, а уговорена цена откупа је 140 динара, плус ПДВ, по килограму жира. Та цена мора добро да се погоди, јер је то питање веома осетљиво. Ако дате прениску цену, желећи да заштитите буџет предузећа, постоји опасност да неће бити заинтересованих за скупљање жира. А ако дате превисоку цену, трошите новац који може бити усмерен и у друге инвестиције. Тек, мислим да смо пронашли добар баланс.
Међународно тржиште
Када се говори о међународном тржишту жира, оно постоји. По речима др Марка Маринковића, у „Војводина шуме“ долазили су из Аустрије, Немачке... представници што државних што приватних шума, који су били нарочито заинтересовани за сремски жир. „Њима је наш жир интересантан јер је, због климатских промена, присутно померање вегетације ка северу. Нажалост, то истовремено значи и да су наше храстове шуме све угроженије и да се морају правити планови како да се адаптивно понашамо. У сваком случају, постоји могућност да ми вишкове жира, када бисмо их имали - продамо, постоје и процедуре у складу са нашим законодавством како се то ради. Постоји и ценовник: колико кошта сиров жир, колико хемијски и термички обрађен, а колико онај који бисмо продали из хладњаче. Међутим, наше су потребе толике да ми немамо пуно простора за излазак на тржиште”, наводи извршни директор „Војводина шума”.
Наравно, увек постоји опасност и да се неко опроба у шверцу жира преко реке, будући да је тамо цена знатно јача, те је стога појачана присутност чуварске службе на терену. Но, како истиче др Маринковић, Сремци пре свега хоће да свој жир предају за своје шуме, те до сада, бар да он зна, није било нелегалног транспорта жира на другу обалу.
– Ми ћемо ове године посејати све планиране површине, плус ће нам остати у хладњачи у Моровићу 160 тона, које ћемо имати за следећу сезону. Наше колеге из шумског газдинства Сремска Митровица су конструисале и специјалну сејачицу; то је адаптирана пољопривредна сејачица и ми сада имамо механизовану сетву жира, и то даје доста на продуктивности и економичности. Дакле, жир буквално подсејавамо у састојинама и храстовим шумама, односно симулирамо природне процесе да би на тим местима сигурно имали храстову шуму. После тога иду периоди заштите, мера неге... које морају да трају првих двадесетак година да би се та шума формирала. У почетку је подмладак густ као четка па се полако сам селектује. Истовремено, морамо да га чувамо и од инвазивних врста. Дакле, доста сложен процес, технолошки и организациони, и економски захтеван, али од изузетне важности ако желимо да имамо храстове састојине на циљаним подручјима.
Према оперативним искуствима стручњака „Војводина шума”, сеје се у просеку 500 килограма жира на један хектар. Како наводи др Маринковић, може то да иде од 300 кг, ако је добро станиште, па до 700 килограма, ако је станиште лоше, да би проценат пријема био бољи.
– Поставља се питање да ли је потребно сејати више или мање жира, да ли су боље контејнерске саднице и слично... Ми на свим тим питањима континуирано радимо заједно са Шумарским факултетом и Институтом за низијско шумарство и тражимо решење. Али је јасно да оно не може да буде једнозначно. У сваком случају, управо ових дана сејемо сакупљени жир. То је сад приоритет свих приоритета и већ смо посејали преко сто тона жира на површинама које су планиране. У том смислу имаћемо ове године редовне површине у Срему, које су за просту репродукцију, али ћемо имати и у Банату потпуно нових 100 хектара, где ћемо подићи храстове шуме, а сејаће се и на просторима јужне и северне Бачке.
Мирослав Стајић
