БЕГЕЧКА ШАРГАРЕПА ОСВАЈА БАЛКАН Суша је била велика, ипак, биће је и за домаће потребе и за извоз
Повртари у Бегечу код Новог Сада почели су да ваде јесењу шаргарепу, које ове созене имају на приближно истим површинама као и протеклих година, на око 600 хектара, по чему су највећи произвођачи шаргарепе на Балкану.
Уједно, чине и 80 посто домаће производње у Србији.
И ове године, као и лањске, производњу је обележила суша, с том разликом што је ове била знатно већа и још топлија, што није годило поврћу. Очекивања су зато да ће шаргарепе бити за око 20 одсто мање него у редовним годинама.
Просечан принос шаргарепе је око 50 тона по хектару. Повртари користе француска и холандска семена, а колико треба улога да би се посејао хектар Бегечани напомињу да је то немогуће израчунати, јер цене на домаћем тржишту непрекидно иду навише. Директор Земљорадничке задруге „Бегечки повртари” Горан Зец изјавио је за Дневник да је вађење шаргарепе тренутно у пуном обиму, те да произвођачи очекују да ће шаргарепа бити извађена до првих мразева.
- Ову годину је обележила велика суша и афричка клима, тако да системи
за наводњавање нису били довољни да поврћу обезбеде потребну влагу. На неким пољима није никла па су повртари морали да је поново сеју, док је на другим њивама изгледала као обарена - навео је Зец, рекавши да једино климатске промене утичу на принос док, с друге стране, произвођачи немају проблема са тржиштем јер успевају целокупан род да продају на домаћем и страном.
Са ознаком географског порекла
Бегечки повртари су део ораница под шаргарепом заштитили ознаком географског порекла. Ове јесени маркице са том ознаком имаће шаргарепа посејана на 35 до 40 хектара, али неће бити скупља у односу на ону без ознаке.
- Зато се повртари и не одлучују за сетву на већим површинама јер нема велике разлике у производњи између шаргарепе која има ознаку географског порекла и оне која је нема - казао је Горан Зец.
- Највише од 25 до 30 посто шаргарепе из Бегеча је потребно да се покрије домаће тржиште па остатак иде у извоз у земље у окружењу, првенствено Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Црну Гору, а део и Бугарски у Румунију.
Тренутна цена навелико, казао је Зец, одговара повртарима, килограм је 35 евро цента или око 40 динара, мада сматра да ће цена кренути да пада када род буде сасвим извађен. Килогрма шаргарепе на пијацима и маркетима у Новом Саду продаје се за око стотину динара.
- Нама је највећа конкуренција у цени Турска и Пољска, јер имају далеко веће површине посејане у односу на наше, али, у погледу квалитета, не могу да нам конкуришу. Имамо идеално земиште, песковито, што поврћу одговара. И климу, мада се суочавамо са климатским променама, али времске прилике су опет боља него у Турској. Ако је код нас топло, у Турској је још топлије. У Пољској је већ хладно, док је овде иделано време да се шаргарепа извади - навео је Зец.
З. Делић