(FOTO) ŽIR KAO SUVO ZLATO U toku setva ploda koji Sremcima donosi veoma dobru zaradu
U sedmici za nama među prvim temama medija u komšiluku bila je firma „Euro žir” iz Rajeva Sela, koja je, zahvaljujući unosnom ugovoru sa Hrvatskim šumama o prikupljanju i otkupu žira, u tri sedmice zaradila čak 2,6 miliona evra!!!
Dogovorena cena za kilogram žira bila je tri evra bruto za hrast lužnjak i 3,30 za kitnjak.
– Žir prvenstveno služi za prirodnu obnovu hrastovih šuma – pojašnjava dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo u JP „Vojvodina šume”. – Kao posledica akutnih klimatskih promena, ali i specifičnosti vrste, suočeni smo sa situacijom da se hrast sve teže obnavlja sam od sebe. Najpre, hrast je izrazita vrsta svetlosti, odnosno mora da ima dovoljno svetlosti u prvoj fazi rasta. S druge strane, zbog svoje težine žir sa stabla pada na zemlju samo u projekciji krošnje, za razliku od semena nekih drugih biljaka, koje raznese vetar ili ga rašire ptice. Takođe, žir je veoma osetljiv na pepelnicu, a uz to, usled klimatskih poremećaja, naročito vlage i temperature, seme hrasta brzo gubi svoju regenerativnu sposobnost, odnosno klijavost. Sve to za posledicu ima da se hrast teže obnavlja prirodnim putem, već bitku dobijaju manje vredne vrste lakog semena, koje su invazivnije, poput graba. Zbog toga je šumarska struka, kako bi obnovila hrastove šume, prinuđena da simulira prirodne procese.
A to u praksi znači, objašnjava dr Marinković, da se žir sakuplja, potom štiti tako što se termički i hemijski obrađuje, i na kraju se čuva u specijalnim hladnjačama, kako bi ga bilo za setvu i u sledećoj sezoni. Jer, periodicitet uroda žira nije pravilan, baš kao što nije ni sam urod. Hrast, naime ne rađa svake godine, a i kad rađa, to je bez ikakvog pravila. Desi se nekada da rodi dve-tri godine za redom, a desi se da ga nema i po tri, četiri ili pet godina– najveći zabeleženi intervali su da ga nije bilo punu deceniju.
– U tom smislu pojedine površine uopšte ni ne mogu same da se obnavljaju u tim periodima – navodi dr Marinković. – Upravo zbog tog periodiciteta, žir je suvo zlato kada ga ima i mi kao preduzeće ne smemo to da propustimo. Zato se organizujemo da ga skupimo u onoj količini koja je potrebna u odnosu na šumarske planove i potrebe na terenu. I ne samo da ga sakupimo, nego i da ga sačuvamo od patogena i stavimo u hladnjače da bismo ga imali za one sezone kada žira ne bude. U saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo mi smo pre petnaestak godina u Moroviću napravili i doradni centar za čuvanje žira, ali namera nam je da povećamo tamošnje kapacitete, kao i da nađemo adekvatna tehnološka rešenja kako bismo mogli da žir duže čuvamo uz zadržavanje visokog procenta klijavosti.
Kako se kod nas žir skuplja? „Vojvodina šume” su do 2020. godine žir sakupljali posredstvom lokalnog stanovništva, od kojeg su ga direktno otkupljivali, uz selekciju i proveru kvaliteta. Međutim, nakon upozorenja Državne revizorske institucije da se ne može na taj način otkupljivati žir, posle 2020. godine se raspisuje javna nabavka i angažuje firma koja može da unajmi sezonske radnike – što „Vojvodina šume” ne mogu. E sad, zašto ga ne kupe sami? Zato što bi to značilo bukvalno angažovanje svih zaposlenih, pa opet ne bi bilo dovoljno da se u relativno kratkom vremenu prikupi oko 300 tona žira, kolike su potrebe ovog javnog preduzeća .
– Zabrana zapošljavanja nas onemogućuje da direktno sa skupljačima sklopimo ugovor o privremeno -povremenim poslovima. Drugim rečima, ne možemo da angažujemo sezonske radnike, iako je posao u šumarstvu – sezonski. Probali smo kao preduzeće da ti sezonski poslovi ne potpadnu u kategoriju za koju važi zabrana zapošljavanja, ali smo odbijeni. Stoga sad raspisujemo javnu nabavku. I, konkretno, ove godine smo sklopili ugovor sa firmom koja je prošla javnu nabavku, a ugovorena cena otkupa je 140 dinara, plus PDV, po kilogramu žira. Ta cena mora dobro da se pogodi, jer je to pitanje veoma osetljivo. Ako date prenisku cenu, želeći da zaštitite budžet preduzeća, postoji opasnost da neće biti zainteresovanih za skupljanje žira. A ako date previsoku cenu, trošite novac koji može biti usmeren i u druge investicije. Tek, mislim da smo pronašli dobar balans.
Međunarodno tržište
Kada se govori o međunarodnom tržištu žira, ono postoji. Po rečima dr Marka Marinkovića, u „Vojvodina šume“ dolazili su iz Austrije, Nemačke... predstavnici što državnih što privatnih šuma, koji su bili naročito zainteresovani za sremski žir. „Njima je naš žir interesantan jer je, zbog klimatskih promena, prisutno pomeranje vegetacije ka severu. Nažalost, to istovremeno znači i da su naše hrastove šume sve ugroženije i da se moraju praviti planovi kako da se adaptivno ponašamo. U svakom slučaju, postoji mogućnost da mi viškove žira, kada bismo ih imali - prodamo, postoje i procedure u skladu sa našim zakonodavstvom kako se to radi. Postoji i cenovnik: koliko košta sirov žir, koliko hemijski i termički obrađen, a koliko onaj koji bismo prodali iz hladnjače. Međutim, naše su potrebe tolike da mi nemamo puno prostora za izlazak na tržište”, navodi izvršni direktor „Vojvodina šuma”.
Naravno, uvek postoji opasnost i da se neko oproba u švercu žira preko reke, budući da je tamo cena znatno jača, te je stoga pojačana prisutnost čuvarske službe na terenu. No, kako ističe dr Marinković, Sremci pre svega hoće da svoj žir predaju za svoje šume, te do sada, bar da on zna, nije bilo nelegalnog transporta žira na drugu obalu.
– Mi ćemo ove godine posejati sve planirane površine, plus će nam ostati u hladnjači u Moroviću 160 tona, koje ćemo imati za sledeću sezonu. Naše kolege iz šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica su konstruisale i specijalnu sejačicu; to je adaptirana poljoprivredna sejačica i mi sada imamo mehanizovanu setvu žira, i to daje dosta na produktivnosti i ekonomičnosti. Dakle, žir bukvalno podsejavamo u sastojinama i hrastovim šumama, odnosno simuliramo prirodne procese da bi na tim mestima sigurno imali hrastovu šumu. Posle toga idu periodi zaštite, mera nege... koje moraju da traju prvih dvadesetak godina da bi se ta šuma formirala. U početku je podmladak gust kao četka pa se polako sam selektuje. Istovremeno, moramo da ga čuvamo i od invazivnih vrsta. Dakle, dosta složen proces, tehnološki i organizacioni, i ekonomski zahtevan, ali od izuzetne važnosti ako želimo da imamo hrastove sastojine na ciljanim područjima.
Prema operativnim iskustvima stručnjaka „Vojvodina šuma”, seje se u proseku 500 kilograma žira na jedan hektar. Kako navodi dr Marinković, može to da ide od 300 kg, ako je dobro stanište, pa do 700 kilograma, ako je stanište loše, da bi procenat prijema bio bolji.
– Postavlja se pitanje da li je potrebno sejati više ili manje žira, da li su bolje kontejnerske sadnice i slično... Mi na svim tim pitanjima kontinuirano radimo zajedno sa Šumarskim fakultetom i Institutom za nizijsko šumarstvo i tražimo rešenje. Ali je jasno da ono ne može da bude jednoznačno. U svakom slučaju, upravo ovih dana sejemo sakupljeni žir. To je sad prioritet svih prioriteta i već smo posejali preko sto tona žira na površinama koje su planirane. U tom smislu imaćemo ove godine redovne površine u Sremu, koje su za prostu reprodukciju, ali ćemo imati i u Banatu potpuno novih 100 hektara, gde ćemo podići hrastove šume, a sejaće se i na prostorima južne i severne Bačke.
Miroslav Stajić
