(ВИДЕО) ЦРТЕЖИ НА СРПСКОЈ ЦРКВИ ПРИВУКЛИ ПАЖЊУ ШВЕДСКОГ ИСТРАЖИВАЧА Тврди да су на њој уклесани ВАНЗЕМАЉЦИ

На истоку Србије, сакривена у Хомољу, смештена је Тршка црква. Светиња се налази у близини данашњих сеоских насеља Суви До, Вуковац и Милутовац, поред пута који спаја Крепољин са Жагубицом.

Црква се налази пет километара западно од Жагубице. До ње се брзо долази аутомобилом из оближњих места, укључујући Петровац на Млави и Пожаревац, за мање од једног сата вожње. Осим тога, у близини су манастир Горњак, бања Ждрело, врело Млаве и Крупајско врело, што доприноси њеној популарности, посебно током викенда и верских празника.

Саграђена је у стилу Рашке школе а име је добила по селу Трг, у којем је преовладавало трговачко становништво. Не постоје сигурни подаци о времену њене градње али, судећи према појединим изворима и њеној архитектури, настала је у периоду од 9. до 13. века, пре владавине краља Драгутина.

Позната и као Манастир Рођења Богородице, током своје историје више пута је рушена и обнављана, што је довело до одступања од њене првобитне архитектуре. На крају 17. века, црква је била напуштена, али је век и по касније обновљена захваљујући Воиштану Калуђеровићу, од када је постала парохијска црква. С обзиром на њену сиромашност, током Божића и Васкрса свештеници из Манастира Горњак долазили су да обављају службе, доносећи потребне богослужбене предмете за литургију.

Споменик културе

Необична камена светиња је проглашена за споменик културе 1951. године, а за споменик културе од великог значаја 1979. године.

Рестаурација која је трајала од 1980. до 1990. године, под надзором Републичког завода за заштиту споменика културе, вратила је цркви њен првобитни изглед. Унутрашњост садржи многе уклесане цртеже, углавном животиња и секира, као и натписе на непознатом језику, чије значење није разјашњено.

Ови цртежи привукли су пажњу швајцарског истраживача Ериха фон Деникена, који је тврдио да су на њима приказане свемирске летелице и њихови пилоти. У порти цркве пронађен је костур младе жене са дететом у наручју, што сугерише да је неки локални властелин могао бити њен ктитор. Ови скелети наводе на помисао да је црква некада имала гробну намену, служећи као маузолеј за локалну властеле.

Постоје разне легенде о мистичним створењима која су некада настањивала ово подручје. Најпознатија је прича о патуљку Стојану, који живи у оближњем извору Потајници, отварајући воду из неистражених дубина. Такође, постоје и легенде о јелену са златним роговима, који носи колијевку. Сви стари, пагански народи обожавали су јелена, који је постао једно од првих божанстава, симболизујући цикличност годишњег доба, од пролећа до зиме, од рађања до смрти. Неки су му приносили жртве, док су га други сматрали за биће, које преноси душе умрлих у други свет. Најстарији су примећивали његове трагове у блату и према њима одређивали почетак сезоне сетве. Можда је управо због тога његов лик уклесан у темеље овог необичног храма.

На североисточној фасади уочавају се исцртане секире, алат којима су мајстори клесали камен, а поред и симбол бога Перуна.

Шестаром урезана кружница ширине стопе, са шест подела, која се користила као основни модел за димензије храма - могуће је да је ово потпис архитекте храма.

religija.republika.rs/dnevnik.rs