НИНИНЕ МУСТРЕ: Почетак
Упецам се и ја тако понекад, па кренем да несвесно изговарам опште познате изјаве типа: „Сваки почетак је тежак“, али се срећом све чешће ухватим у тим тренуцима, па поништим у себи изговорену реченицу, па је преобликујем у мало другачију: „Сваки почетак је леп“ и из тог угла, све поприми другачији тон.
Одређена доза треме мора да постоји на сваком почетку, јер ако је почетак нечега новог, онда је то ново већим делом непознато, неиспробано и самим тим помало застрашујуће. Јер људски ум не воли оно што му није познато. Али са друге стране људска свест обожава оно што је непознато јер се свест учењем новога развија и расте, а има ли шта лепше од раста и развоја? Нема, ако волите да живите у устајалој води и окружите се жабокречином, у супротном, волите развој.
Колико год да имам година и искуства, а све заједно доприноси да имам већ и по које зрнце мудрости у себи, још увек помало стрепим када улазим у нешто ново. И поред тога, волим да доживљавам нове ствари, да улазим у нове пројекте, да учим и да ширим своја знања и увиде. То ме чини богатом на начин који највише волим – богатом у души.
Моја душа воли да сакупља искуства, воли када ширим своје видике, а доказ за то је моје расположење. И поред треме коју осећам када улазим у нешто ново, у мени титра радост, на лицу ми је осмех задовољства јер имам неки нови изазов пред собом, јер знам да ћу из њега нешто ново да научим, неку истину да докучим и да будем још богатија.
Када на послу нема нових изазова, раније бих се дурила, западала у неку меланхолију, патила за прошлим временима и све бих у свом животу обојила сивим тоновима незадовољства. Али временом сам научила да у тим моментима сама направим искораке и не чекам да ми се на послу појаве изазови, него их сама направим код куће.
Кренем да пишем, да нешто ново вежбам, да свирам, да певам, да мало чешће играм уз музику и одједном неке нове идеје искоче као да су под притиском биле потиснуте негде дубоко, и почну да се ређају нове прилике да радим нешто што ме радује, што ме инспирише и мотивише да се развијам и растем.
Све што је потребно да се разгалим јесте да се позабавим нечим за шта сигурно знам да ми доноси расположење. Одмах се све покрене. Само је важно да је у питању нека активност која зависи искључиво од мене, нешто што ћу ја да урадим, а не да пасивно чекам да ме нешто забавља.
Једино тада се све у мени покреће и као да се облаци размакну и пропусте јарку сунчеву светлост. Сваки почетак тако осветљен постаје још занимљивији и радоснији са колико год треме да улазим у њега. Јер сваки почетак је ту да ме нечему новом научи и да ми помогне да сагледам још ширу слику своје улоге у сопственом животу.
Верујем да смо сви овде баш да бисмо сакупили што више искустава, а ако постоји неки систем оцењивања, мислим да искуства у којима упркос свему останемо у љубави са собом, са другима и са животом уопште, е, та искуства носе највише бодова. Нека нам је срећан и леп почетак нове животне фазе, која год да је у питању!
Нина Мартиновић Армбрустер
