НИНИНЕ МУСТРЕ: Самовање
„Спознај самога себе“, натпис је који се налази у Делфима, познатом пророчишту Старе Грчке.
Сматра се једним од најважнијих цитата у историји људске цивилизације коју данас познајемо (или бар мислимо да познајемо), а моје скромно мишљење је да је то и најважнији задатак који свако људско биће има у свом животу. Ми смо људи све удаљенији од спознавања себе.
Тренутно општеприхваћени начин живота буквално нас лишава могућности да се позабавимо стварним унутрашњим потребама и засипа нас безбројним начинима да на брзину достигнемо ситна задовољства. Забава са малих екрана и телефона све је доступнија и ствара нам осећај да нешто сазнајемо, да учествујемо, да се нешто питамо и стално неке нове, у главном бесмислене и непотребне информације гутамо, затрпавајући своју свест и све се више удаљујући од сопствене унутрашњости и онога што је заиста важно, а то је шта нам душа тражи.
А шта нам душа тражи можемо да чујемо једино ако се сасвим утишамо и посветимо себи. Потребно је да се осамимо, да се умиримо, да пронађемо унутрашњу тишину рецимо слушајући сопствено дисање и тако послушамо оне суптилне, једва чујне поруке своје душе. Ја то редовно радим. Свакога дана пронађем тих неколико минута и посветим се ослушкивању своје душе.
Није да ја стварно чујем неки глас који ми нешто говори, али када год се умирим „сину“ ми неке идеје које ми на овај или онај начин разјасне неку ситуацију, или унапреде однос са неким, или ми улепшају дан на било који начин. Свако то може, али није свакоме јасно да је то неопходно за нормалан живот, од нападно промовисаног конзумеристичког животног стила. Када неко и хоће да мало побољша своје стање, то је у већини случајева због неког великог животног проблема који се већ догодио.
Тада се у старту самовања јави проблем, јер све оно што је било несвесно затрпано дотадашњим начином живота, покушава да изађе на површину, да се ослободи и да омогући животу да несметано тече. То су разне емоције које се појаве и при том свом изласку на површину стварају нелагодност коју нико не воли. Али ако се та нелагодност препозна само као ослобађање накупљене негативне енергије и кроз дисање олакшано ослободи из тела, све се то полако временом доведе у нормалу, јер ће „синути“ разна решења.
Ипак, људи нису оспособљени за такве активности и они на први знак таквог ослобађања потиснутих садржаја из подсвести брже-боље посежу за новим крадљивцима пажње: појачавају музику, баш тог тренутка морају нешто да провере на телефону, у кухињи, или најчешће у фрижидеру и тако поново, новим информацијама или храном затрпају оно што покушава да се ослободи. Тај зачарани круг се понавља све до озбиљних проблема, зависности и болести.
Самовање је једна од најважнијих активности у животу сваког човека који жели да свесно утиче на квалитет истог. Кад упознамо себе, знаћемо и који је најбољи начин да допринесемо лепоти живота на овој планети, јер то је један од задатака по којем смо дошли на њу, а по мом искуству је један од највећих извора радости душе.
Нина Мартиновић Армбрустер