NININE MUSTRE: Početak
Upecam se i ja tako ponekad, pa krenem da nesvesno izgovaram opšte poznate izjave tipa: „Svaki početak je težak“, ali se srećom sve češće uhvatim u tim trenucima, pa poništim u sebi izgovorenu rečenicu, pa je preoblikujem u malo drugačiju: „Svaki početak je lep“ i iz tog ugla, sve poprimi drugačiji ton.
Određena doza treme mora da postoji na svakom početku, jer ako je početak nečega novog, onda je to novo većim delom nepoznato, neisprobano i samim tim pomalo zastrašujuće. Jer ljudski um ne voli ono što mu nije poznato. Ali sa druge strane ljudska svest obožava ono što je nepoznato jer se svest učenjem novoga razvija i raste, a ima li šta lepše od rasta i razvoja? Nema, ako volite da živite u ustajaloj vodi i okružite se žabokrečinom, u suprotnom, volite razvoj.
Koliko god da imam godina i iskustva, a sve zajedno doprinosi da imam već i po koje zrnce mudrosti u sebi, još uvek pomalo strepim kada ulazim u nešto novo. I pored toga, volim da doživljavam nove stvari, da ulazim u nove projekte, da učim i da širim svoja znanja i uvide. To me čini bogatom na način koji najviše volim – bogatom u duši.
Moja duša voli da sakuplja iskustva, voli kada širim svoje vidike, a dokaz za to je moje raspoloženje. I pored treme koju osećam kada ulazim u nešto novo, u meni titra radost, na licu mi je osmeh zadovoljstva jer imam neki novi izazov pred sobom, jer znam da ću iz njega nešto novo da naučim, neku istinu da dokučim i da budem još bogatija.
Kada na poslu nema novih izazova, ranije bih se durila, zapadala u neku melanholiju, patila za prošlim vremenima i sve bih u svom životu obojila sivim tonovima nezadovoljstva. Ali vremenom sam naučila da u tim momentima sama napravim iskorake i ne čekam da mi se na poslu pojave izazovi, nego ih sama napravim kod kuće.
Krenem da pišem, da nešto novo vežbam, da sviram, da pevam, da malo češće igram uz muziku i odjednom neke nove ideje iskoče kao da su pod pritiskom bile potisnute negde duboko, i počnu da se ređaju nove prilike da radim nešto što me raduje, što me inspiriše i motiviše da se razvijam i rastem.
Sve što je potrebno da se razgalim jeste da se pozabavim nečim za šta sigurno znam da mi donosi raspoloženje. Odmah se sve pokrene. Samo je važno da je u pitanju neka aktivnost koja zavisi isključivo od mene, nešto što ću ja da uradim, a ne da pasivno čekam da me nešto zabavlja.
Jedino tada se sve u meni pokreće i kao da se oblaci razmaknu i propuste jarku sunčevu svetlost. Svaki početak tako osvetljen postaje još zanimljiviji i radosniji sa koliko god treme da ulazim u njega. Jer svaki početak je tu da me nečemu novom nauči i da mi pomogne da sagledam još širu sliku svoje uloge u sopstvenom životu.
Verujem da smo svi ovde baš da bismo sakupili što više iskustava, a ako postoji neki sistem ocenjivanja, mislim da iskustva u kojima uprkos svemu ostanemo u ljubavi sa sobom, sa drugima i sa životom uopšte, e, ta iskustva nose najviše bodova. Neka nam je srećan i lep početak nove životne faze, koja god da je u pitanju!
Nina Martinović Armbruster
