ЗА РАКИЈУ ЋЕ ИПАК БИТИ
РОД ОВЕ ГОДИНЕ ДЕСЕТКОВАН Суша и тајанствена болест задали ударац дуњама
Род дуња подбацио је ове године, првенствено због суше, али и због разлога воћарима прилично мистериозног и необјашњивог.
- Година је била лоша због дуготрајне суше и што су се у току цветања одбацивали цветови и плодови, али воћари не знају из ког разлога. Зато ће дуња бити мање за пет до шест пута у односу на просечне године - казао је за Дневник воћар Милан Балаћ, који гаји лесковачку сорту дуња и врањску као опрашивача на Фрушкој гори.
Он целокупан род преради у сопственој дестилерији у ракију и зато воћњак није под противградном заштитом јер дуњевачи не сметају оштећења на кори. Нема ни систем за наводњавање, премда би био од корисити. Али та инвестиција је скупа и неизвесна.
- Бунар треба копати у Срему на дубини од 150 до 200 метара и нисте сигурни да ћете наћи воду - наглашава Балаћ.
У посао се упустио 2012 године када дуња и дуњеваче није било као сада. Додуше, воћњака површине од шест до седам хектара нема пуно ни сада, око 20 од којих три до четири на подручју АПВ.
Дуње се, напомиње, исплати гајити.
- Година је како кад, некада боља, некада лошија, али држава помаже. Постоје државни подстицаје које користимо и уз помоћ њих се успевају покрити трошкови у годинама када је род слабији да се не би улазило у минус - истиче Балаћ.
Ервинија болест за коју нема лека
Дуњу може да нападне болест ервинија за коју не постоји препарат да би се воће излечило и сачувало од болести.
- Код ервиније нема правила, једне године се јави у неком мањем обиму у другој већем .Ове године је била баш присутна и онда сам ангажовао раднике да секу оболеле суве гране, износе из воћњака и пале да се болест не би раширила на друга стабла. При томе маказе су се стално морале потапати у варакину да би се дезинфиковале - предочио је воћар Милан Балаћ.
Напомиње и да дуње имају своје лоше и добре стране. Не захтевају велика улагања током године нити представаљу велику инвеситицију приликом подизања воћњака. Али с друге стране воће може да нападне болест за коју нема препарата и онда настају муке како болест сузбити на стаблу и не дозволити јој да се да шири на друга.
- Дуња достиже пун род већ у четврој години , и за разлику од других воћака стабло може да дуго живи и рађа и до 50 години - напомиње Балаћ.
Годишња су улагања око 1.000 ева по хетару. Прве и сваке наредне парцелу треба косити четири до пет пута и исто толико третирати хемијским средстима, па је и у том погледу , такође, захвалнија у односу на остало воће.
За подизање воћњака дуња по хектару треба 2.000 евра , 1.000 евра за саднице које се могу купити у расадницима око Крушевца по 1,3 евра комад, и којих по хектару треба750. И још 1.000 евра треба да се воћњак дуња подигне , односно ископају рупе .
З. Делић