ZA RAKIJU ĆE IPAK BITI
ROD OVE GODINE DESETKOVAN Suša i tajanstvena bolest zadali udarac dunjama
Rod dunja podbacio je ove godine, prvenstveno zbog suše, ali i zbog razloga voćarima prilično misterioznog i neobjašnjivog.
- Godina je bila loša zbog dugotrajne suše i što su se u toku cvetanja odbacivali cvetovi i plodovi, ali voćari ne znaju iz kog razloga. Zato će dunja biti manje za pet do šest puta u odnosu na prosečne godine - kazao je za Dnevnik voćar Milan Balać, koji gaji leskovačku sortu dunja i vranjsku kao oprašivača na Fruškoj gori.
On celokupan rod preradi u sopstvenoj destileriji u rakiju i zato voćnjak nije pod protivgradnom zaštitom jer dunjevači ne smetaju oštećenja na kori. Nema ni sistem za navodnjavanje, premda bi bio od korisiti. Ali ta investicija je skupa i neizvesna.
- Bunar treba kopati u Sremu na dubini od 150 do 200 metara i niste sigurni da ćete naći vodu - naglašava Balać.
U posao se upustio 2012 godine kada dunja i dunjevače nije bilo kao sada. Doduše, voćnjaka površine od šest do sedam hektara nema puno ni sada, oko 20 od kojih tri do četiri na području APV.
Dunje se, napominje, isplati gajiti.
- Godina je kako kad, nekada bolja, nekada lošija, ali država pomaže. Postoje državni podsticaje koje koristimo i uz pomoć njih se uspevaju pokriti troškovi u godinama kada je rod slabiji da se ne bi ulazilo u minus - ističe Balać.
Ervinija bolest za koju nema leka
Dunju može da napadne bolest ervinija za koju ne postoji preparat da bi se voće izlečilo i sačuvalo od bolesti.
- Kod ervinije nema pravila, jedne godine se javi u nekom manjem obimu u drugoj većem .Ove godine je bila baš prisutna i onda sam angažovao radnike da seku obolele suve grane, iznose iz voćnjaka i pale da se bolest ne bi raširila na druga stabla. Pri tome makaze su se stalno morale potapati u varakinu da bi se dezinfikovale - predočio je voćar Milan Balać.
Napominje i da dunje imaju svoje loše i dobre strane. Ne zahtevaju velika ulaganja tokom godine niti predstavalju veliku invesiticiju prilikom podizanja voćnjaka. Ali s druge strane voće može da napadne bolest za koju nema preparata i onda nastaju muke kako bolest suzbiti na stablu i ne dozvoliti joj da se da širi na druga.
- Dunja dostiže pun rod već u četvroj godini , i za razliku od drugih voćaka stablo može da dugo živi i rađa i do 50 godini - napominje Balać.
Godišnja su ulaganja oko 1.000 eva po hetaru. Prve i svake naredne parcelu treba kositi četiri do pet puta i isto toliko tretirati hemijskim sredstima, pa je i u tom pogledu , takođe, zahvalnija u odnosu na ostalo voće.
Za podizanje voćnjaka dunja po hektaru treba 2.000 evra , 1.000 evra za sadnice koje se mogu kupiti u rasadnicima oko Kruševca po 1,3 evra komad, i kojih po hektaru treba750. I još 1.000 evra treba da se voćnjak dunja podigne , odnosno iskopaju rupe .
Z. Delić