Банке су послале обавештења о повећању рата за стамбене кредите од 1. јануара 2025. године.
Новогодишње честитке на адресе корисника стамбених кредита стигле су пре рока, чак три месеца пре дочека. У њима, на жалост, нису исписане лепе жеље, већ обавештење банке о повећању месечних рата и то већ од 1. јануара. Нема, међутим, јединственог одговора колико ће грађани, уколико се мера Народне банке Србије о мораторијуму за отплату кредита не продужи и у 2025. години плаћати више, с обзиром на то да то зависи од више фактора, односно када сте се задужили, колико сте рата већ платили, колики је преостали период отплате, колико сте се задужили и слично.
Владимир Васић, финасијски консултант процењује да ће за кредит од 50.000 евра рата од јануара у просеку бити виша између 40 и 50 евра месечно.
Фото: некретнине Фото: Дневник.рс/ илустрација
"Банке су слањем обавештења клијентима само испоштовале закон по коме морају три месеца пре било какве промене у условима да обавесте кориснике, а до 1. јануара је остало таман толико времена. Иако су многи очекивали да ће им најављени закон о ограничавању каматних стопа смањити рате догодиће се супротно, јер ово повећање је резултат истека мораторијума 31. децембра 2024. године", казао је.
Најављеним законом, наводи он, је у ствари направљен само компромис за убудуће. Према Васићевом мишљењу каматна стопа од 4,08 одсто, уведена привременим мерама из септембра прошле године, требало би да остане до краја.
"Најављено појефтињење у банкама ће овако када се усвоји важити само за дозвољени минус и кредитне картице, док ће задужења на кредите порасти", навео је.
Фото: pixabay.com
Објашњење произилази из чињенице да је мораторијумом одређена фиксна каматна стопа на стамбене кредите од 4,08 одсто, а да би садашње рате остале непромењене каматне стопе на међународном тржишту требало би да падну на ниво од један до 1,5 одсто.
На тих 1,5 одсто онда иде банкарска маржа која се креће од 2,5 до три одсто. Само у том случају корисници кредита не би осетили промену од нове године на својим месечним ратама, али то је, уколико Народна банка не пресече у последњем моменту, тренутно у домену научне фантастике.
Готово сви задужени у еврима
У Србији је, према подацима Народне банке, 99 одсто стамбених кредита везано за евро, а готово 85 одсто тих зајмова је уговорено са променљивом каматном стопом. На све те кредите (уз услов да не прелазе износ од 200.000 евра) од октобра 2023. примењује се мера НБС донета у септембру исте године, која подразумева ограничење каматне стопе.
Према предлогу НБС и тренутном стању на тржишту, номиналне камате на стамбене кредите не би смеле да буду више од 5,44 одсто, а могле би да до краја 2026. буду ограничене на пет одсто.
Максимална вредност ефективних каматних стопа, које садрже номиналне, али и додатне трошкове одобравања кредита и других провизија и представљају укупну цену коштања кредита за кориснике, износиће 7,75 одсто, док ће максимална камата за готовинске и потрошачке кредите бити 15,67 одсто, а уведена су и ограничења у коришћењу прекорачења на текућим рачунима и кредитним картицама.
У Нацрту новог закона о заштити корисника финансијских услуга, који је објављен је на сајту НБС, а прошао је и јавну расправу, у прелазној одредби члана 76. наведено је да ће се код уговора који су били обухваћени привременом мером у наредном периоду, до највише две године, примењивати каматна стопа до 5%, чиме се привремена мера ограничења каматне стопе од септембра прошле године де фацто продужава. Висина стопе је нешто већа, али је значајно испод тржишне стопе која би се применила без тог ограничења.
УЗМУ СТАМБЕНИ КРЕДИТ ПА ПЛАЋАЈУ И СКРИВЕНЕ ТРОШКОВЕ Ево како вам банке извуку од 3.000 до 5.000 евра више, а да не приметите
БЕОГРАД: Грађани који купују стан на кредит морају да, поред суме за учешће, која у већини банака износи 20 одсто од цене некретнине, издвоје минимално још између 3.000 и 5.000 евра за скривене трошкове куповине.
