ПОНОВО СЕ УКАЗУЈЕ НА ВАЖНОСТ ПИСМЕНОСТИ И УЛАГАЊА У ОБРАЗОВАЊЕ Млади људи су наша будућност, обезбедимо им пут ка знању

Откако се у Техерану, на Светској конференцији министара образовања, родила идеја о обележавању Међународног дана писмености (1965) – 8. септембра, како би се скренула пажња на глобални проблем, а потом се она и увела у праксу Унеска (1966), прошло је готово шест деценија. Док је некада давно било довољно знати слова, данас су очекивања знатно другачија и виша, па се писменима сматрају они који поседују и одговарајућа информатичка знања.

Захваљујући декларацијама из Персеполиса и Хамбурга, писменост је препозната не само као основно људско право на образовање, већ и као механизам за остваривање других права. У свету се око 16,1 одсто становништва старијег од 15 година сматранеписменим, а међу 774 милиона таквих највише је жена. Томе треба придодати и 67 милиона деце основношколског узраста која не похађају наставу, као и 72 милиона млађих адолесцената. У Србији се подаци о писмености код старијих од десет година прикупљају још од пописа становништва 1931. Према последњим резултатима Републичког завода за статистику, приметан је позитиван тренд, будући да је од 2011. до 2022. постотак неписмених пао са 1,96% са 0,63%. Међу нешто мање од 38.000 аналфабета, преко 50процената има минимум 65 година.

Када је реч о информатичкој писмености, неопходној у 21. веку, око 46% становника старости 15 и више година уме да обавља три основне активности на рачунару, таблету или мобилном телефону, а отприлике 30% само делимично, што значи да најчешће знају да пронађу информације на интернету, користе компјутер за унос текста или неку од апликација за електронску комуникацију.

Писменост омогућава појединцима да комуницирају и да  имају приступ информацијама, на тај начин стичу знање и основу да учествују у друштвеном, економском и политичком окружењу. Одрживи развој зависи од тога да свако дете добије квалитетно образовање. Када се деци понуде алати да развију свој пуни потенцијал, они постају продуктивни одрасли људи спремни да узврате својим заједницама и прекину круг сиромаштва.

Због тога многе светске компаније улажу у образовање. Улагањем у образовање, компаније привлаче таленте, граде чврсте темеље, подижу свој имиџ и мотивишу запослене. Овај тренд прате и домаће компаније, а један од примера је и компанија НИС која издваја значајна средства за подршку младима и унапређење образовног система. Тако је компанија НИС, само у оквиру јубиларног 15. циклуса програма „Заједници заједно“ 2023. године за подршку пројектима у области науке и образовања издвојила рекордни годишњи износ од чак 144,5 милиона динара. Новац је усмерен у унапређење наставног процеса и инфраструктуре објеката основних и средњих школа, а део средстава је такође уложен и на унапређење истраживачких и иновационихкапацитета, као и инфраструктуре научно-истраживачких организација и научно-технолошких паркова.

Путем програма „Заједници заједно“ компанија НИС од 2009. године континуирано улаже у заједнице у којима послује. До сада је у 13 партнерских градова и општина које учествују у програму уложено више од 1,7 милијарди динара и реализовано више од 1.100 пројеката. Током септембра представници компаније НИС кроз караван „Заједници заједно“ обилазе школе које су захваљујући прошлогодишњем циклусу програма нову школску годину дочекале у новом руху, опремљеније, са бољим условима за рад и наставу.

С. М-ћ