У НОВОМ САДУ КРЕИРАЈУ ПРОБИОТИКЕ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Истражују се живи организми примењиви за лечење болести људи ВЕЛИКИ ТРЖИШНИ ПОТЕНЦИЈАЛ

Пробиотици нове генерације су живи микроорганизми идентификовани на основу компаративних анализа микробиома који не спадају у групу традиционалних пробиотика, каже за “Дневник” др Ивана Данилов, научни сарадник са Катедре за биотехнологију Технолошког факултета у Новом Саду. 

 – Са друге стране, живи биотерапеутски производи су биолошки производи који садрже живе организме, применљиви за превенцију и лечење болести или акутних стања код људи, који се притом не сматрају вакцинама. Научници у Србији управо раде на развоју и открићу нових врста пробиотика, као и на развоју одрживих процеса њихове производње у индустријским размерама, било да је у питању њихова примена као фармацеутика у хуманој и ветеринарској медицини или као суплемената или активних компоненти за производњу функционалне хране, што је такође једна од релативно нових области истраживања заснована на класичној биотехнологији – објашњава др Данилов, додајући да будући да је комерцијализација научних резултата из ових области у нашој земљи на самом зачетку, економски ефекти тренутно нисузаступљени у довољној мери, али да се, посматрајући тржишни потенцијал нових пробиотика, може се закључити да у знатној мери могу допринети развоју фармацеутске и прехрамбене индустрије, као и сточарства и рибарства у нашој земљи.

Докторка Данилов је једна од оснивачица и директорка биотехнолошке стартап компаније “НСоилаб” јер је производња пробиотика усмерена ка мултидисциплинарним истраживањима, а између осталог укључена је и Истраживачка група за интензификацију биопроцеса с Технолошког факултета Нови Сад. Истраживања у области развоја формулација нових пробиотских препарата започета су кроз пројекат који је финансирао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност и обухватила су развој биопроцесних решења за индустријски ниво производње пробиотика нове генерације.

– Истраживања у оквиру ове истраживачке групе су усмерена ка комерцијализацији и јачању тржишног потенцијала пробиотика за хуману и ветеринарску медицину. Главни изазови у производњи пробиотика нове генерације укључују потребу за бољим методологијама култивације нових пробиотских сојева, приступачнијим секвенцирањем генома и метагенома и супериорнијим алатима за уређивање и модификацију бактеријских генома ради расветљавања улоге гена који доприносе пробиотским својствима, што изискује додатна финансијска средства и улагања у научна истраживања у овој сфери – појашњава др Данилов.

Она указује да, поред тога, развој пробиотика нове генерације захтева извођење преклиничких и клиничких испитивања безбедности и ефикасности код људи и животиња. 

– Употреба генетски модификованих микроорганизама као пробиотика нове генерације уводи

додатне недоумице у погледу регулативе за тржишни пласман пробиотика и прихватања од стране потрошача. Развој пробиотика нове генерације, такође, укључује оперативне разлике између лабораторија и производних погона јер често имају развојну путању засновану на искуству у лабораторији, која се значајно разликује од индустријских услова производње. Сарадња између истраживача, произвођача и регулаторних агенција може помоћи у превазилажењу ових изазова у производњи и комерцијализацији нове генерације пробиотика – указује др Данилов.

Наша саговорница истиче да су регулативе за пробиотике нове генерације још увек у фази развоја као и да постоји потреба за јасним смерницама за идентификацију пробиотских сојева, евалуацију њихове безбедности и регулаторни оквир тржишног пласмана. 

-  Осим тога, регулаторни захтеви различити су на различитим тржиштима, али је за почетак неопходно прецизно дефинисати услове регистрације пробиотских препарата нове генерације у Србији. Такође,  неопходна су значајнија улагања у истраживање и развој нових пробиотских препарата за хуману и ветеринарску медицину. 

Д. Млађеновић