PONOVO SE UKAZUJE NA VAŽNOST PISMENOSTI I ULAGANJA U OBRAZOVANJE Mladi ljudi su naša budućnost, obezbedimo im put ka znanju

Otkako se u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja, rodila ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti (1965) – 8. septembra, kako bi se skrenula pažnja na globalni problem, a potom se ona i uvela u praksu Uneska (1966), prošlo je gotovo šest decenija. Dok je nekada davno bilo dovoljno znati slova, danas su očekivanja znatno drugačija i viša, pa se pismenima smatraju oni koji poseduju i odgovarajuća informatička znanja.

Zahvaljujući deklaracijama iz Persepolisa i Hamburga, pismenost je prepoznata ne samo kao osnovno ljudsko pravo na obrazovanje, već i kao mehanizam za ostvarivanje drugih prava. U svetu se oko 16,1 odsto stanovništva starijeg od 15 godina smatranepismenim, a među 774 miliona takvih najviše je žena. Tome treba pridodati i 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta koja ne pohađaju nastavu, kao i 72 miliona mlađih adolescenata. U Srbiji se podaci o pismenosti kod starijih od deset godina prikupljaju još od popisa stanovništva 1931. Prema poslednjim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku, primetan je pozitivan trend, budući da je od 2011. do 2022. postotak nepismenih pao sa 1,96% sa 0,63%. Među nešto manje od 38.000 analfabeta, preko 50procenata ima minimum 65 godina.

Kada je reč o informatičkoj pismenosti, neophodnoj u 21. veku, oko 46% stanovnika starosti 15 i više godina ume da obavlja tri osnovne aktivnosti na računaru, tabletu ili mobilnom telefonu, a otprilike 30% samo delimično, što znači da najčešće znaju da pronađu informacije na internetu, koriste kompjuter za unos teksta ili neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju.

Pismenost omogućava pojedincima da komuniciraju i da  imaju pristup informacijama, na taj način stiču znanje i osnovu da učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom okruženju. Održivi razvoj zavisi od toga da svako dete dobije kvalitetno obrazovanje. Kada se deci ponude alati da razviju svoj puni potencijal, oni postaju produktivni odrasli ljudi spremni da uzvrate svojim zajednicama i prekinu krug siromaštva.

Zbog toga mnoge svetske kompanije ulažu u obrazovanje. Ulaganjem u obrazovanje, kompanije privlače talente, grade čvrste temelje, podižu svoj imidž i motivišu zaposlene. Ovaj trend prate i domaće kompanije, a jedan od primera je i kompanija NIS koja izdvaja značajna sredstva za podršku mladima i unapređenje obrazovnog sistema. Tako je kompanija NIS, samo u okviru jubilarnog 15. ciklusa programa „Zajednici zajedno“ 2023. godine za podršku projektima u oblasti nauke i obrazovanja izdvojila rekordni godišnji iznos od čak 144,5 miliona dinara. Novac je usmeren u unapređenje nastavnog procesa i infrastrukture objekata osnovnih i srednjih škola, a deo sredstava je takođe uložen i na unapređenje istraživačkih i inovacionihkapaciteta, kao i infrastrukture naučno-istraživačkih organizacija i naučno-tehnoloških parkova.

Putem programa „Zajednici zajedno“ kompanija NIS od 2009. godine kontinuirano ulaže u zajednice u kojima posluje. Do sada je u 13 partnerskih gradova i opština koje učestvuju u programu uloženo više od 1,7 milijardi dinara i realizovano više od 1.100 projekata. Tokom septembra predstavnici kompanije NIS kroz karavan „Zajednici zajedno“ obilaze škole koje su zahvaljujući prošlogodišnjem ciklusu programa novu školsku godinu dočekale u novom ruhu, opremljenije, sa boljim uslovima za rad i nastavu.

S. M-ć