СКУПШТИНА ВОЈВОДИНЕ УСВОЈИЛА РЕБАЛАНС ПОКРАЈИНСКОГ БУЏЕТА Више новца за пољопривреду и развојне пројекте

За овај документ гласало је 75 посланика владајуће већине, а против је било 19 посланика опозиције.

Образлажући предлог нове војвођанске касе, председница Покрајинске владе Маја Гојковић рекла је да је приликом израде ребаланса Покрајинска влада првенствено водила рачуна о томе да се постигне равнотежа између реалних потреба грађана, квалитета пројеката и ефикасности њихове реализације.

– Чињеница је да се приликом припреме овог буџета у 2023. години процењивало да неке обавезе неће бити извршене до краја те године и да ће и средства и обавезе бити пренете у текућу годину, међутим, извршење у 2023. било је боље од очекиваног и неке обавезе планиране за плаћање у 2024. години извршене су прошле године. Одатле, добрим делом произилази потреба за усклађивањем овогодишњег буџета – казала је Гојковић. – Други разлог за ребаланс буџета јесте смањење средстава иностраног задуживања у износу од 905 милиона динара. Уместо првобитног пројектованог повлачења одобрене кредитне транше од Европске банке за обнову и развој у висини од 9,6 милиона евра, реална је процена да је до краја године могуће повући 2,36 милиона евра. Све прединвестиционе активности као што су анализа, оцене, техничка и друге документације, друге процедуре, спроведене су искључило по правилима банке од које повлачимо зајам. Узимајући обзир све економске параметре, веома је важно што овим ребалансом пре свега фискални дефицит смањен за 3,6 милијарде динара. Треба нагласити да је то у оквирима законских дозвољеног дефицита што је такође веома важно.

Она је напоменула да је извршена прерасподела новца за финансирање пројеката у областима: водопривреде и заштите животне средине (700 милиона динара), саобраћајне инфрастуктуре (650 милиона динара), управљања водама (954,7 милиона динара), здравства (420 милиона динара), образовања и научно-истраживачке делатности (282 милиона динара).

Обезбеђена су и средства за подршку локалним самоуправама за израду пројектно-техничке документације (167 милиона динара), програме у области спорта, омладинске политике и спортске инфраструктуре (155 милиона динара), затим за реализацију санационог плана ЈП Војводинашуме - санације ветроломова (126,2 милиона динара).

Биће и за Каменицу 1, 2 и 3

Говорећи о улагању у Здравство, Маја Гојковић је казала да је од додатних 420 милиона динара, за завршетак пројекта Каменица 3 са Пет центром обезбеђено додатних 400 милиона динара.

– Јасну слику ономе о чему је овде реч, иако је актуелним буџетом планирано 600 милиона динара за Каменицу са Пет центром и то по основу преузетих обавеза, чињеница је да је део обавеза у износу 300,5 милиона динара већ реализован у 2023. години. Самим тим расположива пренета средства као и обавезе пренете у ову годину износе 299,5 милиона динара док је реална процена да за завршетак и стављање у функцију овог важног објекта недостаје још 400 милиона динара и то је обезбеђено предлогом овог ребаланса буџета. Тиме би завршили радове на овом пројекту. Кроз оптимизацију трошења средстава у јулу ове године, кроз текућу буџетску резерву, определили смо 350 милиона динара и за пројекте завршетка Каменице 1 и 2, конкретно у изградњу машинске сале и трафо-станице, тако да ће пројекат реконструкције и доградња Института у Сремској каменици бити завршени како је планирано до почетка 2025. године – закључила је председница Покрајинске владе.

Додатна средства од 99,7 милиона динара, опредељена су за капитална улагања за три васпитно-образовне установе.

За подршку микро, малим и средњим предузећима за набавку обртних средстава, обезбеђено је 50 милиона динара, а за програм промоције туризма 10 милиона динара.

Она наводи да ребалансом није угрожена нити динамика, нити садашњи радови на пројектима који су започети, али су буџетом планирана средства нешто виша него што им је потребно до краја године.

Казала је и да су нераспоређена средства буџетске резерве повећана за 586,8 милиона динара, од чега је 386,8 милиона динара текућа буџетска резерва, а 200 милиона динара стална буџетска резерва.

– Покрајинска влада у ових првих сто дана рада заиста показала и висок степен труда, рада, марљивости, савесности и зрелости у свим сегментима рада, нарочито на пољу финансијске дисциплине и у највећем могућем интересу и искључиво у интересу свих грађана наше покрине – закључила је Гојковић.

Покрајински секретар за финансије Смиљка Јовановић каза је да на први поглед умањење буџета указује на негативни показатељ тренда у кретању јавних финанција, а у ствари није, јер текући финансијски потенцијал остаје готово непромењен.

– Ради се о планираном остварењу текућих прихода и примања, односно изворима финансирања који су најдиректнији израз нашег стања економије, односно профитабилности домаће привреде, степена запослености, висине зараде и других економских показатеља – појаснила је она.

Она је појаснила да је највећи део прихода од пореза на добит у 2023. години преусмерен у развојне пројекте и у капитално улагање, а који по свом карактеру реализације превазилазе границе једне године, те да је ризик планирања да се у случају неизвршења током 2023. године обезбеди континуитет реализације и у 2024. години.

Пошто су 2023. године планиране инвестиције реализоване у већем степену од оног који је процењиван приликом креирања буџета за 2024. годину, овим ребалансом се из актуелног буџета фактички искључује износ пренетог вишка прихода који је пројектом, а за који нису пренета ни средства, али и ни обавезе.

Зобеница: Договор с опозицијом не важи

На почетку седнице Скупштине Војводине констатоване су оставке посланица Хајналке Бурањ из посланичке групе Савеза Војвођанских Мађара и Жаклина Радић – Крстић из посланичке групе „Александар Вучић - Војводина не сме да стане“. На њихово место изабрани су  Илија Пирков из СВМ и Радмила Бабић, која је изабрана са листе СНС и коалиционих странака које су заједно наступиле на последњим покрајинским изборима. Сви су гласали за њихов избор изузев два посланика опозиције који су се изаснили као уздржани. То је изазвало оштру реакцију потпредседника Скупштине Војводине Дамира Зобенице који је рекао да су два опозициона посланика урадила „нешто што никада нико није урадио“. Он је рекао да су од почетка овог мандата покрајинског парламента били више него коректни према опозицији и да су, као владајућа већина, гласали за њих и за избор у скупштинске одборе и да буду председници појединих одбора, па и за запошљавање у Скупштини као народних посланика.

„За све што смо урадили не постоји ниједан норматив који би нас обавезао на то, него добра воља и устаљени начин рада који је овде био и пре нас. Сутра на административном одбору запошљавамо човека чија посланичка група броји седам чланова, као четвртог. Мимо математике вам то дајемо. На првој седници од девет посланика које смо запослили један је из СНС и остали су из опозиције. Вас двоје који сте гласали уздржано да ваши колега и колегиница постану посланици јавно им се извините. Уколико то не урадите, у име владајуће већине вам кажем – не важи више ниједан договор“, рекао је, између осталог, Зобеница и додао да, сходно томе, неће више запошљавати посланике опозиције, нити гласати да буду председници одбора . 

– У том смислу, смањење пренетих средстава у износу од 2,34 милијарде динара резултат је свођења пренетих средстава на стварно пренети износ, а усклађивање искључиво резултат извршења буџета за 2023. годину у бољем степену него што смо предвидели приликом креирања буџета за 2024. годину. И ту никаквих негативних последица по реализацији јавних политика нема, јер су извршене раније него што је процењивано – нагласила је Смиљка Јовановић.

Наводњавање и улагање у водопривреду

Ненад Боровић из посланичке групе „Александар Вучић - Војводина не сме да стане“, рекао да је ово 18 ребаланс откако је СНС на власти  и тек други у ком се усклађује у нижем нивоу у односу на првобитну одлуку о буџету. Такође, рекао је да је аграрни буџет Војводине овим ребалансом увећан са 11,125 милијарди на 11,729 милиона динара. „Подсећам да је 2014., 2015. па и један део 2016. године аграрни буџет износио између 5,9 и 6,1 милијарду динара. Ово је сада дупло повећање када је у питању аграрни буџет. За водопривреду је тада издвајано укупно 3,150 милијарди, а од тога 2,464 милијарди било је за ЈВП „Воде Војводине”. Сада се за то предузеће планира 7,697 милијарди, умест 6,750 милијарди колико је првобитним буџетом планирано. Дакле, три пута више се сада издваја за функционисање водопривреде”, рекао је Бровић, напомињући да је 50.000 хектара ораница стављено под систем наводњавања од момента када је СНС дошла на власт 2016. године у Војводини, а само ове године канали за наводњавање обухватили су нових 7.000 квадрата пољопривредног земљишта.  

Опозициони посланици имали су примедбе како на умањење буџета, тао и на прерасподелу средстава, па је тако посланик Станко Пужић из посланичке групе Народни покрет Србије, Еколошки устанак устврдио да је „реч о веома лошем планирању“ да су износи у неким областима повећани за 120 одсто, а неке су умањене 80 одсто, истичучи област енергетске ефиксности која је умањена за 66 одсто док је ставка за пољопривреду и рурални развој повећана за свега 3,3 одсто „што је срамотно мало“. Посланик странке Србија центар Михаило Бркић рекао је да је ребаланс санирање наслеђених ствари и да представљају гашење пожара по секретаријатама, „а не да се створе бољи услови за живот грађана“.

Реплицирала је Смиљка Јовановић која је одговорила да се буџет добро планира годинама уназад јер је остваривање прихода на нивоу од 95 а остваривање расхода 90 посто.

Иштван Добо из Савеза војвођанских Мађара рекао је да пројекти који су омогућени ребалансом поготово у областима образовања, здравства и заштите животне средине омогућавају бољи живот грађана Војводине.

А. Савановић