Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Органско поверење

25.08.2024. 11:05 14:49
Пише:
Фото: privatna arhiva

Последњих година приметно је да потрошачи у Србији посвећују све већу пажњу о пореклу и квалитету производа које купују.

Између рафова хране и пића, све више је купаца који пажљиво ишчитавају шта пише на појединим производима. Према најновијој анкети Националне организације потрошача Србије (НОПС) поверење у сертификате који гарантују порекло и трајност производа све је веће и онима са ознаком "В", "био", "нутрискор", "Произведено у Србији" и др. све више се искрено верује. Органски сертификат Министарства пољопривреде Републике Србије, на пример битан је за 38 одсто потрошача, а чак 60 одсто их сматра важном информацијом о смањењу вештачких адитива заменом са природним.

Нас који волимо грожђе и вино, интересује шта се догађа са органском производњом у нашим виноградима и подрумима. Да би прича била комплетна и разумљива неопходно је вратити се 19. век.

О традионалној органској производњи грожђа у Европи се може говорити само до средине 19. века, прецизније до времена када су у Европу из Америке пренете гљивичне болести (пламењача и пепелница) и штеточина филоксера које су уништиле највећи део европских винограда. До тада је винова лоза гајена врло једноставно, уз мала улагања, као екстензивна култура. Виногради су подизани на сиромашним земљиштима, непогодним за ратарске усеве. Лоза се гајила на сопственом корену, умножавала се оживљавањем реница, без стубова и жица , јер су гајене балканске сорте усправних ластара. Сви радови обављани су ручно, није било болести и штеточина, па ни потребе за средствима за заштиту. Плодност земље одржавана је стајњаком. Вина су прављена без хемије. Земља, вода и ваздух нису били загађени, па није било потребе за њом. Наши, не тако давни, преци нису знали за речи еколошка, биолошка, интегрална и органска производња. Било је то виноградарство у коме је владао склад живе и неживе природе, склад лозе, земљишта и човека.

Долазе времена индустријализације, теничко-технолошког развоја и пораста становништва на Земљи. Све веће потребе за храном могу се задовољити само интензивнијим коришћењем земљишта, коришћењем вештачких ђубрива, пестицида и других мера којима се нарушава природа. Хемијска индустрија форсира употребу све већег броја нових, убитачних пестицида. 

"Тек у другој половини 20. века, када су последице технолошког напретка постале алармантне, пробудила се еколошка свест људи и јача жеља за очување природе" (Нада Кораћ, 2011).

Органска пољопривреда постоји у Европи, као концепт одрживе пољопривреде више од 90 година, али се озбиљније развија тек од пре педесетак година. Први стандарди за еколошко вино регионалног значаја су дефинисани 1983 - 1985. и носили су ознаку "вино из органске производње" (Willer, 2008). Према резултатима швајцарског института за органску пољопривреду и ФИБИЛ-у 2006. у Европи је било 95.000 хектара органских винограда, што је 2,3 посто површина под виновом лозом у Европи.

Потражња за органским винима расте у целом свету, што представља велики потицај ове производње. У Немачкој је, на пример, за једну годину промет органских вина порастао за 13 посто. Основни принципи и стандарди ове производње и прераде су формулисани у оквиру  организације ИФОАМ (Интернатионал Федератион оф Органиц Агрицултуре Мовементс), која је основана 1972. На истим принципима зансован је и наш Занкон о органској производњи и органским производима Републике Србије 2006. А Нови Закон усвојен је 2010. и примењује се од 2011.

Поред конвенционалне и интегралне производње грожђа и вина, данас имамо и органско и биодинамично виноградарство. Органско виноградарство у средиште ставља утицај узгајања винове лозе на животну средину и третирање чокота у што мањој мери, при чему се искључује употреба синтетичких производа за заштиту против болести, исхрану винове лозе и производњу вина. Приоритет се даје очувању биодиверзитета и заштити људског здравља. На међународном нивоу, органску производњу грожђа и вина регулише поменути ИФОАМ. Биодинамично виноградарење је настало на основу идеје аустријског филозофа Рудолфа Штајнера почетком 20. века и у последње време је врло популарно у свету. Основни циљ ове производње је да она буде у складу с природом и синронизована са космичким циклусима. Да би производ могао да буде означен као биодинамичан мора да испуни строге стандарде прописане од стране међународно признатих сертификационих тела Деметер удружења. Један од првих и водећих винарија која код нас у производњи оба типа ових вина је партнерска винарија импратор - Салаксија у Раковцу, власника Бранка Зчевића и Александра Тадића. Разговарам са младим енологом Николом Јеловцем о томе идуће недеље.

Пише:
Пошаљите коментар
ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Енолошка апотека

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Енолошка апотека

18.08.2024. 11:30 13:55
ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Ћаскање пред бербу

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Ћаскање пред бербу

11.08.2024. 11:10 11:50
ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Винска освежења

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Винска освежења

04.08.2024. 11:00 11:21