VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Organsko poverenje

Izvor: privatna arhiva

Poslednjih godina primetno je da potrošači u Srbiji posvećuju sve veću pažnju o poreklu i kvalitetu proizvoda koje kupuju.

Između rafova hrane i pića, sve više je kupaca koji pažljivo iščitavaju šta piše na pojedinim proizvodima. Prema najnovijoj anketi Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) poverenje u sertifikate koji garantuju poreklo i trajnost proizvoda sve je veće i onima sa oznakom "V", "bio", "nutriskor", "Proizvedeno u Srbiji" i dr. sve više se iskreno veruje. Organski sertifikat Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, na primer bitan je za 38 odsto potrošača, a čak 60 odsto ih smatra važnom informacijom o smanjenju veštačkih aditiva zamenom sa prirodnim.

Nas koji volimo grožđe i vino, interesuje šta se događa sa organskom proizvodnjom u našim vinogradima i podrumima. Da bi priča bila kompletna i razumljiva neophodno je vratiti se 19. vek.

O tradionalnoj organskoj proizvodnji grožđa u Evropi se može govoriti samo do sredine 19. veka, preciznije do vremena kada su u Evropu iz Amerike prenete gljivične bolesti (plamenjača i pepelnica) i štetočina filoksera koje su uništile najveći deo evropskih vinograda. Do tada je vinova loza gajena vrlo jednostavno, uz mala ulaganja, kao ekstenzivna kultura. Vinogradi su podizani na siromašnim zemljištima, nepogodnim za ratarske useve. Loza se gajila na sopstvenom korenu, umnožavala se oživljavanjem renica, bez stubova i žica , jer su gajene balkanske sorte uspravnih lastara. Svi radovi obavljani su ručno, nije bilo bolesti i štetočina, pa ni potrebe za sredstvima za zaštitu. Plodnost zemlje održavana je stajnjakom. Vina su pravljena bez hemije. Zemlja, voda i vazduh nisu bili zagađeni, pa nije bilo potrebe za njom. Naši, ne tako davni, preci nisu znali za reči ekološka, biološka, integralna i organska proizvodnja. Bilo je to vinogradarstvo u kome je vladao sklad žive i nežive prirode, sklad loze, zemljišta i čoveka.

Dolaze vremena industrijalizacije, teničko-tehnološkog razvoja i porasta stanovništva na Zemlji. Sve veće potrebe za hranom mogu se zadovoljiti samo intenzivnijim korišćenjem zemljišta, korišćenjem veštačkih đubriva, pesticida i drugih mera kojima se narušava priroda. Hemijska industrija forsira upotrebu sve većeg broja novih, ubitačnih pesticida.

"Tek u drugoj polovini 20. veka, kada su posledice tehnološkog napretka postale alarmantne, probudila se ekološka svest ljudi i jača želja za očuvanje prirode" (Nada Korać, 2011).

Organska poljoprivreda postoji u Evropi, kao koncept održive poljoprivrede više od 90 godina, ali se ozbiljnije razvija tek od pre pedesetak godina. Prvi standardi za ekološko vino regionalnog značaja su definisani 1983 - 1985. i nosili su oznaku "vino iz organske proizvodnje" (Willer, 2008). Prema rezultatima švajcarskog instituta za organsku poljoprivredu i FIBIL-u 2006. u Evropi je bilo 95.000 hektara organskih vinograda, što je 2,3 posto površina pod vinovom lozom u Evropi.

Potražnja za organskim vinima raste u celom svetu, što predstavlja veliki poticaj ove proizvodnje. U Nemačkoj je, na primer, za jednu godinu promet organskih vina porastao za 13 posto. Osnovni principi i standardi ove proizvodnje i prerade su formulisani u okviru organizacije IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements), koja je osnovana 1972. Na istim principima zansovan je i naš Zankon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima Republike Srbije 2006. A Novi Zakon usvojen je 2010. i primenjuje se od 2011.

Pored konvencionalne i integralne proizvodnje grožđa i vina, danas imamo i organsko i biodinamično vinogradarstvo. Organsko vinogradarstvo u središte stavlja uticaj uzgajanja vinove loze na životnu sredinu i tretiranje čokota u što manjoj meri, pri čemu se isključuje upotreba sintetičkih proizvoda za zaštitu protiv bolesti, ishranu vinove loze i proizvodnju vina. Prioritet se daje očuvanju biodiverziteta i zaštiti ljudskog zdravlja. Na međunarodnom nivou, organsku proizvodnju grožđa i vina reguliše pomenuti IFOAM. Biodinamično vinogradarenje je nastalo na osnovu ideje austrijskog filozofa Rudolfa Štajnera početkom 20. veka i u poslednje vreme je vrlo popularno u svetu. Osnovni cilj ove proizvodnje je da ona bude u skladu s prirodom i sinronizovana sa kosmičkim ciklusima. Da bi proizvod mogao da bude označen kao biodinamičan mora da ispuni stroge standarde propisane od strane međunarodno priznatih sertifikacionih tela Demeter udruženja. Jedan od prvih i vodećih vinarija koja kod nas u proizvodnji oba tipa ovih vina je partnerska vinarija imprator - Salaksija u Rakovcu, vlasnika Branka Zčevića i Aleksandra Tadića. Razgovaram sa mladim enologom Nikolom Jelovcem o tome iduće nedelje.