ОДАБРАНА ДЕЛА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА КАО ШЛАГ НА БОГАТУ ИЗДАВАЧКУ ДЕЛАТНОСТ АРХИВА ВОЈВОДИНЕ Културолошка мисија куће докумената
Управо објављена Одабрана дела Матије Бећковића у 15 књига, Изабрана дела Селимира Радуловића у седам књига, „Антологија поема српске поезије”, коју је приредио Симон Грабовац, легендарни „Принципи математике” Бертранда Расела, монографија посвећена Воји Станићу у поводу 100 година од рођења великог сликара, студија „Књижевност у антрополошком свету” Бојана Јовановића, мала историјска читанка „У новосадском књижевном кругу” проф. др Зорице Хаџић Радовић, „Општа историја средњег века - Од Велике сеобе народа до краја IX века” Милана Стојановића, „Славко Воркапић - наш Ворки” Душана Познановића, „Путеви спознаје у драмама - од антике до постмодернизма” Радмиле Настић, „Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома” Владимира Умељића...
Ово су само неки од наслова које су током 2024. објављени под окриљем Архива Војводине, чија се издавачка радионица у последњих неколико година може похвалити низом вредних издања.
– Ови резултати су и плод стицаја добрих околности, у којима су разумевање за књигу показали и Министарство културе, и Град Нови Сад и пре свега Покрајинска влада, и да су препознали Архив Војводине као установу која може да изнесе капиталне пројекте и у издавачкој делатности, попут вишетомних издања дела Матије Баћковића, Селимира Радуловића, али и Василија Крестића, Милорада Екмечића, Пере Зубца, Дејана Медаковића, Драгана Станића... – каже за „Дневник” др Небојша Кузмановић, директор друге по старини архивске куће у нашој земљи.
– Дакле, Архив Војводине, поред своје основне делатности да чува и обрађује архивску грађу и публикује податке о тој грађи, кроз ова репрезентативна и за нашу културу веома важна издања показује да архиви, баш као и музеји, библиотеке... могу да имају и много ширу културолошку мисију.
Важну улогу, поред државе, у реализацији богатог издавачког плана Архива, којим годишње зна да буде обухваћено и педесетак наслова, свакако има и сарадња са другим установама културе, као и кућама којима је издаваштво примарна делатност, попут Матице српске, Српске академије наука и уметности, „Прометеја”, „Лагуне”, „Малог Нема”, Штампарије Макарије ... А пре и испред свега су, наравно, квалитетни аутори , који имају добре и важне рукописе.
– О тих више од 300 наслова у последњих седам-осам година не говорим да бисмо се гордили ја или кућа коју водим, већ због чињенице да овакав ангажман Архива Војводине може бити добар пример и другим сличним установама и институцијама. Наиме, ваља размишљати о томе да се објављивањем књиге, зборника или сабраних дела оставља траг у нашој култури за наредних 100, 200 или више година. С друге стране, јасно је да се издавачи који живе на тржишту тешко одлучују за такве наслове који без сваке сумње јесу капитални, по много чему важни, значајни, али једноставно нису комерцијални. И ту онда на сцену ступају подршка државе и ми који имамо ту привилегију да као државна установа не морамо профит стављати у први план. Зато је и било могуће да наш Управни одбор донесе одлуку о томе да књиге које објавимо не продајемо него поклањамо установама, библиотекама, манастирима... чиме оне ипак лакше доспевају до читалаца, што и јесте смисао њиховог објављивања.
Како је најавио др Кузмановић, ускоро ће из штампе изаћи још једна за нашу историју веома важна књига, тротомна монографска студија „Степинац и геноцид над Србима у НДХ” историчара др Предрага Илића, који такође припрема и до сада непубликоване дневнике контроверзног загребачког надбискупа. У плану је такође и публиковање рукописа др Милана Орлића „Филозофска афирмација уметности: Шилинг и Ниче”, па „Увод у српско просветитељство” Мирјане Д. Стефановић, „Средњи Банат - археолошка збирка Јоце Бакалова” из пера Миле Стојић... „Надам се да ћемо, ниједног тренутка не запостављајући нашу основну делатност, напротив, наставити да будемо активни и на пољу издаваштва, наравно у мери у којој то буџет буде дозвољавао”, каже др Небојша Кузмановић.
М. Стајић
