ODABRANA DELA MATIJE BEĆKOVIĆA KAO ŠLAG NA BOGATU IZDAVAČKU DELATNOST ARHIVA VOJVODINE Kulturološka misija kuće dokumenata
Upravo objavljena Odabrana dela Matije Bećkovića u 15 knjiga, Izabrana dela Selimira Radulovića u sedam knjiga, „Antologija poema srpske poezije”, koju je priredio Simon Grabovac, legendarni „Principi matematike” Bertranda Rasela, monografija posvećena Voji Staniću u povodu 100 godina od rođenja velikog slikara, studija „Književnost u antropološkom svetu” Bojana Jovanovića, mala istorijska čitanka „U novosadskom književnom krugu” prof. dr Zorice Hadžić Radović, „Opšta istorija srednjeg veka - Od Velike seobe naroda do kraja IX veka” Milana Stojanovića, „Slavko Vorkapić - naš Vorki” Dušana Poznanovića, „Putevi spoznaje u dramama - od antike do postmodernizma” Radmile Nastić, „Dehumanizacija, diskriminacija i stigmatizacija Roma” Vladimira Umeljića...
Ovo su samo neki od naslova koje su tokom 2024. objavljeni pod okriljem Arhiva Vojvodine, čija se izdavačka radionica u poslednjih nekoliko godina može pohvaliti nizom vrednih izdanja.
– Ovi rezultati su i plod sticaja dobrih okolnosti, u kojima su razumevanje za knjigu pokazali i Ministarstvo kulture, i Grad Novi Sad i pre svega Pokrajinska vlada, i da su prepoznali Arhiv Vojvodine kao ustanovu koja može da iznese kapitalne projekte i u izdavačkoj delatnosti, poput višetomnih izdanja dela Matije Baćkovića, Selimira Radulovića, ali i Vasilija Krestića, Milorada Ekmečića, Pere Zubca, Dejana Medakovića, Dragana Stanića... – kaže za „Dnevnik” dr Nebojša Kuzmanović, direktor druge po starini arhivske kuće u našoj zemlji.
– Dakle, Arhiv Vojvodine, pored svoje osnovne delatnosti da čuva i obrađuje arhivsku građu i publikuje podatke o toj građi, kroz ova reprezentativna i za našu kulturu veoma važna izdanja pokazuje da arhivi, baš kao i muzeji, biblioteke... mogu da imaju i mnogo širu kulturološku misiju.
Važnu ulogu, pored države, u realizaciji bogatog izdavačkog plana Arhiva, kojim godišnje zna da bude obuhvaćeno i pedesetak naslova, svakako ima i saradnja sa drugim ustanovama kulture, kao i kućama kojima je izdavaštvo primarna delatnost, poput Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti, „Prometeja”, „Lagune”, „Malog Nema”, Štamparije Makarije ... A pre i ispred svega su, naravno, kvalitetni autori , koji imaju dobre i važne rukopise.
– O tih više od 300 naslova u poslednjih sedam-osam godina ne govorim da bismo se gordili ja ili kuća koju vodim, već zbog činjenice da ovakav angažman Arhiva Vojvodine može biti dobar primer i drugim sličnim ustanovama i institucijama. Naime, valja razmišljati o tome da se objavljivanjem knjige, zbornika ili sabranih dela ostavlja trag u našoj kulturi za narednih 100, 200 ili više godina. S druge strane, jasno je da se izdavači koji žive na tržištu teško odlučuju za takve naslove koji bez svake sumnje jesu kapitalni, po mnogo čemu važni, značajni, ali jednostavno nisu komercijalni. I tu onda na scenu stupaju podrška države i mi koji imamo tu privilegiju da kao državna ustanova ne moramo profit stavljati u prvi plan. Zato je i bilo moguće da naš Upravni odbor donese odluku o tome da knjige koje objavimo ne prodajemo nego poklanjamo ustanovama, bibliotekama, manastirima... čime one ipak lakše dospevaju do čitalaca, što i jeste smisao njihovog objavljivanja.
Kako je najavio dr Kuzmanović, uskoro će iz štampe izaći još jedna za našu istoriju veoma važna knjiga, trotomna monografska studija „Stepinac i genocid nad Srbima u NDH” istoričara dr Predraga Ilića, koji takođe priprema i do sada nepublikovane dnevnike kontroverznog zagrebačkog nadbiskupa. U planu je takođe i publikovanje rukopisa dr Milana Orlića „Filozofska afirmacija umetnosti: Šiling i Niče”, pa „Uvod u srpsko prosvetiteljstvo” Mirjane D. Stefanović, „Srednji Banat - arheološka zbirka Joce Bakalova” iz pera Mile Stojić... „Nadam se da ćemo, nijednog trenutka ne zapostavljajući našu osnovnu delatnost, naprotiv, nastaviti da budemo aktivni i na polju izdavaštva, naravno u meri u kojoj to budžet bude dozvoljavao”, kaže dr Nebojša Kuzmanović.
M. Stajić
