На путу до Марса и назад астронаути би ОСТАЛИ БЕЗ БУБРЕГА: Ризик је ОГРОМАН, а ево и зашто

Свемирски летови мењају структуру и функцију бубрега, а галактичко зрачење изазива трајно оштећење ових органа.

То би значајно угрозило било какву мисију до Марса, показало је истраживање научника са Универзитетског колеџа Лондона (УЦЛ).

Студија објављена у Натуре Communications највећа је анализа здравља бубрега у свемиру и укључује и прве здравствене податке астронаута с комерцијалних летова, саопштио је УЦЛ.

- Мисије ка дубоком свемиру планиране су већ ове деценије. Међутим, здравствене последице микрогравитације и галактичке космичке радијације током вишегодишњих мисија на најважније унутрашње органе попут бубрега углавном су неистражене. Извели смо биомолекуларне, клиничке хемијске и морфометријске анализе узорака и података 11 мишева који су летели у свемир, 5 људи, 1 једног пацова који је био у симулираној микрогравитацији и 4 миша изложена симулираној галактичкој космичкој радијацији. Открили смо да свемирски летови индукују дефосфорилацију бубрежног транспортера што може да укаже на то да повећан ризик астронаута од нефолитијазе представља бубрежни феномен, а не само секундарну последицу губитка коштане масе, ремоделирање нефрона и оштећење бубрега када су изложени дози симулиране космичке радијације као да путују до Марса – наводи се у студији.

Ризици који иду уз свемирске летове познати су још од седамдесетих година, након што су људи почели да путују ван Земљиног магнетног поља. Међу њима су губитак коштане масе, слабљење срца и вида, као и добијање камена у бубрегу.

Мисли се да многи од тих проблема имају везе са свемирском радијацијом, од соларних ветрова до галактичке космичке радијације, од које нас штити Земљино магнетно поље. Већина летова у свемир била је у ниској орбити, где постоји делимична заштита, а само 24 људи летело је до Месеца, где су били изложени галактичкој космичкој радијацији на између 6 и 12 дана, наводи УЦЛ. Нико није проучавао промене у бубрезима и другим органима током дуготрајних путовања ван Земљиног магнетног поља.

Највише забрињавајуће откриће, посебно за пут до Марса који би трајао три године, јесте то да су бубрези мишева који су били изложени радијацији 2,5 година имали трајна оштећења и да су престали да функционишу.

- Знамо шта се дешава астронаутима на релативно кратким свемирским мисијама какве су до сада извођене, у смислу здравствених проблема попут камења у бубрезима. Оно што не знамо је зашто се то дешава, као ни шта ће се десити астронаутима на дужим летовима попут предложеног лета до Марса. Ако не развијемо нове начине заштите бубрега, рекао бих да ако астронаути успеју да стигну до Марса, у повратку би им била потребна дијализа. Знамо да бубрези касно показују оштећење, а када оно постане јасно прекасно је да се спречи њихов крах, што би било катастрофално и за мисију – рекао је др Кит Сију, аутор студије и истраживач УЦЛ.

Аутори кажу да иако ово представља озбиљну препреку за пут ка Марсу, неопходно је идентификовати проблем пре него што се смисли решење.

(Телеграф Наука / УЦЛ News)