Мајстор луткарске сцене ТИБОР ФАРАГО у Аустрији У сувенирници БЕЧКЕ КАТЕДРАЛЕ пронашао срећу
ЗРЕЊАНИН: Некадашњи технички шеф Луткарске сцене у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ из Зрењанина и један од најбољих мајстора за израду лутака у Србији и региону Тибор Фараго заменио је марионете и гињоле свећама и верским сувенирима, а родни град Бечом.
Наиме, Тиби је већ годину и по дана у главном граду Аустрије и запослен је у сувенирници чувене бечке катедрале.
- У својој 58. години и после више од три деценије рада у луткарству, одлучио сам да завршим тај део свог живота, пресечем и одем из Србије. Једноставно, није ми више одговарала атмосфера у мом матичном позоришту, тамо где сам провео најлепше дане у својој каријери и постигао највеће професионалне успехе. Није било лако, али било је за мене питање живота. Пресекао сам и доселио се у Беч - прича Тибор Фараго.
Почетке у иностранству обележили су сналажење са послом, носталгија, туга…
- Првих шест месеци сам буквално преплакао. Онда су полако почеле да се дешавају неке лепе ствари. Сада имам сталан посао, бавим се израдом верских сувенира, живим у лепом граду, у ком је све прилагођено његовим становницима - истиче Тиби.
Од израде лутака, међутим, није одустао. Као ни од Зрењанина.
-У позоришту сам направио највеће професионалне успехе и, без лажне скромности, могу да кажем да сам био у самом врху екс-ју луткарства. Учио сам од најбољих, пре свих од Тихомира Мачковића, и у својој дугој каријери сам се трудио да то знање пренесем на друге. Свој посао сам не само волео, него обожавао. И породица је трпела због моје посвећености и љубави. Сада сам овде, волим ово што радим, али сигурно ћу се вратити. Зрењанин је мој град и ја без њега не могу и нећу - истиче Фараго.
Сећа се да је први пут помагао у изради лутака за представу „Митови Балкана”, а његова прва самостална представа била је „Цар Бумбар”. Потом су се низале представе и награде у земљи и иностранству. Највише се поноси луткама које је израдио за представу „Зец, корњача и компанија”. Ни сам не зна број лутака које је до сада израдио у својој радионици. За неке представе требало их је направити и четрдесетак.
Познат је био и по радионицама за израду лутака, које је најчешће водио на међународним фестивалима. Мајстора за израду лутака у Србији је све мање. Школе нема, па је правило било да млађи уче од старијих. Када се тај ланац прекине, питање је ко ће у некој будућности лутку и направити. Тибор Фараго се нада да ће, бар у пензији, још некога научити овоме.
- Лутке су мој живот и верујем да је ово што сада радим само епизода у мом животу. И да ће за лутке бити још времена – поручује из Беча Тибор Фараго, један од најбољих мајстора у овом делу Европе.
Ж. Балабан
