(ФОТО, ВИДЕО) ПРУГЕ У ВОЈВОДИНИ БИЋЕ МЕЂУ НАЈМОДЕРНИЈИМ У ЕВРОПИ У плану обнова 600 километара; Реконструишу се станице, модернизују путни прелази; ЕВО ШТА ЋЕ СВЕ БИТИ ПОВЕЗАНО

То значи да је у наредном периоду планирана реконструкција и модернизација укупно 603,7 километара пруга у Војводини.

Од 119 километара пруга чија изградња и модернизација је у току, деоница брзе пруге Нови Сад–Суботица, дуга 108 километара је најзахтевнији железнички државни подухват у овом моменту јер представља трећу фазу прве такве пруге у Србији.

По речима портпарола „Инфраструктуре железнице Србије“ Ненада Станисављевића, активно и интензивно се ради на великом броју локација дуж целе трасе, како би пројекат био завршен до краја 2024. године, иако је уговорени рок за завршетак радова до краја августа 2025. Радови се на неким локацијама изводе и током ноћи, да би  план био испоштован. Извођач радова је кинески конзорцијум „China Railway Интернатионал” и „China Communications Цонструцтион Company”, а вредност уговора и до сада два потписана анекса износи око 1,17 милијарди долара.

Захваљујући кредиту Европске банке за обнову и развој од 6,9 милиона евра за модернизацију 35 путних прелаза, у Војводини ће у наредном периоду бити реконструисано и осигурано савременом сигнализацијом и аутоматским рампама 11 путних прелаза. До сада су почели радови на по два путна прелаза у Буковачком салашу и Богојеву и по један у Гајдобри и Владимировцу. Ових дана почињу радови и на путним прелазима Тител, Вршац, Зрењанин фабрика и Ором.

До сада је положено око 60 километара колосека, на деоници од Новог Сада до Степановићева.  У току  је изградња 58 нових објеката - 30 надвожњака, 13 подвожњака и пет галерија. Најтежи и најсложенији објекат је вијадукт у Врбасу дуг 1.465 метара. За њим следе вијадукти у Малом Иђошу, Змајеву, Степановићеву, Ловћенцу и Бачкој Тополи. На траси брзе пруге између Новог Сада и Суботице, односно Келебије, биће изграђена и четири железничка моста преко канала Дунав-Тиса-Дунав.

Пројектом је предвиђена реконструкција железничких станица у Новом Саду, Сајлову, Кисачу, Степановићеву, Змајеву, Бачкој Тополи, Жеднику, Наумовићеву и Суботици док се нове граде у Руменци, Врбасу и Ловћенцу. Када је реч о железничким станицама, најинтензивнији су тренутно радови у Новом Саду и Суботици.  Када брза пруга Нови Сад – Суботица буде завршена, међународни путнички возови ову релацију прелазиће за 42 минута.

–У Војводини је у току и реконструкција пруге Орловат–Лукићево дуге 11 километара.  Радови су почели у јуну након што је крајем маја завршена обнова пруге Тител–Орловат. Радови су у завршној фази, а реконструкција деонице Орловат Стајалиште–Лукићево, након завршетка радова између Титела и Орловата, представља наставак планиране обнове пруге до Кумана. Извођач радова је предузеће „ЗГОП“  из Новог Сада, а вредност посла је око 500 милиона динара. Последњи пут радови на овој прузи обављени су пре шест деценија – каже Станисављевић.

Мост преко Тамиша, између Орловата и Томашевца, популарно назван „Томашевачки мост“, изграђен пре више од 140 година, којим се истовремено одвијао железнички и друмски саобраћај, више не може да се користи за пролаз мотовних возила. 

„Инфраструктура железница Србије“ покренула је поступак градње новог моста у његовој непосредној близини. Када буде завршен преко моста ће возови ићи брзином  до 100 километара на час. Након завршетка идејног пројекта и добијања локацијских услова, покренуће се поступак јавне набавке за извођача.

За 387 километара пруга у Војводини у току је израда пројектно-техничке документације. Ради се документација за реконструкцију пруге Београд – Шид (92,2 км). Вредност уговора за пројектовање је око три милиона евра, а документација би требало да буде завршена до марта 2024. године.

Пруга Стара Пазова–Шид–државна граница са Хрватском, део је међународног железничког Коридора 10 кроз Србију, који повезује Београд са Загребом и Љубљаном. Модернизација те пруге подразумеваће  изградњу целокупне нове грађевинске и електротехничке инфраструктуре, као и уградњу најсавременије телекомуникационе и сигнално-сигурносне опреме, у складу са међународним стандардима пруга за брзине до 200 километара на сат. Планира се да буде финансирана из кредита Европске инвестиционе банке, гранта Инвестиционог фонда за Западни Балкан (WIBF), као и из буџета Републике Србије.

У току је и израда пројектно-техничке документације за локалну, једноколосечну, неелектрифицирану пругу Врбас–Сомбор, дужине 53 километра. Пруга је изграђена и пуштена у саобраћај 1906. године.

На прузи Врбас–Сомбор тренутно нема путничког железничког саобраћаја. Пројектом модернизације, поред комплетне реконструкције грађевинске инфраструктуре, односно доњег и горњег строја пруге, предвиђена је и њена електрификација. У буџету Републике Србије за ову годину планиране су субвенције за реализацију пројекта у износу од 300 милиона динара. Процењена вредност модернизације и електрификације је  151 милион евра, али тачан износ ће бити утврђен тек након израде пројекта. Максимална брзина возова била би након радова повећана на 70 до 100 километара на сат.

Због лошег стања станица на регионалним и локалним пругама у Србији, прионуло се њиховој обнови. Како сазнајемо од Ненада Станисављевића пројектом уређења обухваћено је 27 железничких станица у Србији, чија вредност је 280 милиона динара. Од тога је ових дана завршено уређење осам железничких станица у Војводини, у шта је инвестирано 111,5 милиона динара. Реч је о железничким станицама у Бајмоку, Дебељачи, станици Петровац-Гложан, у Путинцима, Раткову, Сенти, Томашевцу и Качареву. Међу  њима највеће инвестиције биле су железничке станице Сента (око 26,4 милиона динара), Бајмок (око 16,4 милиона динара), и Томашевац (око 15,1 милион динара).

Припремљен је списак још 16 железничких станица које ће бити реконструисане у наредном периоду, од чега је 14 у Војводини. У питању су станице Ковачица, Банатско Ново Село, Управна зграда железнице у Панчеву, Шид, Мартинци, Платичево, Футог, Римски Шанчеви, Гајдобра, Буковачки салаши, Светозар Милетић, Зрењанин теретна, Зрењанин путничка и Меленци. У току је припрема техничке документације, након чега предстоји расписивање јавне набавке за извођача радова.

Пројектно-техничка документација се ради и за једноколосечну, неелектрифицирану пругу, дугу 200 километара Панчево Главна – Банатско Милошево – Чока – Суботица, која се састоји од две железничке саобраћајнице.  Пројектом њене модернизације осим  реконструкције грађевинске инфраструктуре предвиђена је такође и електрификација.

Процењена вредност модернизације и електрификације 200 километара те пруге је 620 милиона евра.

Како сазнајемо од Ненада Станисављевића, Саобраћајни институт ЦИП закључио је уговор са „Путевима Србије“ за израду техничке документације за друмско-железничку обилазницу око Београда, тачније деоницу од Бубањ потока до Панчева. Железничка обилазница око Београда, пруга Бели Поток–Винча–Панчево, планирана је као једноколосечна, електрифицирана и опремљена савременом сигнално-сигурносном и телекомуникационом опремом, а биће дуга 28,8 километара и њом ће возови моћи да саобраћају брзином до 120 километара на сат.

Станисављевић наглашава да је основни циљ њене изградње повезивање пруге Београдског железничког чвора и централне Србије са железничким чвором Панчево и пругама Панчево–Вршац и Панчево–Зрењанин. На тај начин теретни железнички саобраћај и превоз опасних материја изместиће се изван централних зона Београда и Панчева.

У фази припреме су пројекти за реконструкцију  још 216,7 километара војвођанских пруга.  Реч је о регионалној, једноколосечној, неелектрифицираној прузи Рума–Шабац–Зворник–државна граница (141,7 км), затим о магистралној, исто тако неелектрифицираној и једноколосечној прузи Панчево Главна–Вршац–државна граница са Румунијом (75 км). Потенцијални извор финансирања је будући кредит Светске банке. По завршетку радова, пруга ће бити оспособљена за брзину од 120 километара на сат.

–У prеthodnih десет година на територији Војводине изграђено је и реконструисано укупно 370,8 километара пруга, укључујући и  прву брзу пругу у Србији и региону између Београда и Новог Сада. Изграђено је 89,9 километара нових пруга. Међу њима су 15 километара дуга пруга Панчевачки мост–Панчево главна која је завршена 2017. и брза пруга Београд центар–Нови Сад од 74,9 киломатра, која је пуштена у саобраћај 2022. године. Реконструисано је 280,9 километара пруга. Близу 18 километара пруге  Рума–Голубинци реконструисано је 2015. Пруга Орловат–Зрењанин, дуга 26 километара завршена је 2018, када и 102,5 километара пруге Панчево–Орловат–Римски Шанчеви. Пруга Суботица-Сента (38,5 километара) реконструисана је 2020,  радови на траси  Кумане–Банатско Милошево од 28,5 километара завршени су 2021. године као и на прузи  Нови Сад–Богојево, дугој 9,5 километара. Прошле године су реконструисане пруге Кикинда–МСК Кикинда (шест километара) и Суботица–Хоргош–државна граница (26,6 километара), а ове  Тител– Орловат (25,4 километара) – истиче Ненад Станисављевић.

Зорица Милосављевић

Фото: Војводина уживо

Суботица–Баја део трансевропске саобраћајне мреже

Железничка деоница Суботица–граница са Мађарском од 13 километара део је железничког правца Сегедин–Реске–Хоргош–Суботица–Чикерија–Баја за коју је пројектна документација завршена 2020. године.

Пруга Сегедин–Суботица–Баја (97,5 км) изграђена 1885. године, а после Другог светског рата губи на значају због изградње других граничних прелаза и 1960. потпуно се затвара за саобраћај. Колосек између Бачалмаша и Суботице готово је у потпуности демонтиран. Реконструкција трасе Суботица–Баја обухвата и изградњу недостајућих делова трасе старе пруге, која је затворена за саобраћај шездесетих година прошлог века. Пројекат суфинансира Европска унија у склопу ИПА прекограничног пројекат Мађарска–Србија. Инвеститор је Покрајинска влада. Циљ пројекта реконструкције пруге Сегедин–Суботица–Баја је спајање два велика привредна центра, Сегедина и Суботице, са највећом речном луком у Мађарској, која је смештена у Баји. Прузи гравитира око шест и по милиона људи. Ова пруга замишљена и као део трансевропске саобраћајне мреже дуге 700 км Констанца–Ријека, а биће створене и могућности за развој мултимодалног транспорта.