(FOTO, VIDEO) PRUGE U VOJVODINI BIĆE MEĐU NAJMODERNIJIM U EVROPI U planu obnova 600 kilometara; Rekonstruišu se stanice, modernizuju putni prelazi; EVO ŠTA ĆE SVE BITI POVEZANO

To znači da je u narednom periodu planirana rekonstrukcija i modernizacija ukupno 603,7 kilometara pruga u Vojvodini.

Od 119 kilometara pruga čija izgradnja i modernizacija je u toku, deonica brze pruge Novi Sad–Subotica, duga 108 kilometara je najzahtevniji železnički državni poduhvat u ovom momentu jer predstavlja treću fazu prve takve pruge u Srbiji.

Po rečima portparola „Infrastrukture železnice Srbije“ Nenada Stanisavljevića, aktivno i intenzivno se radi na velikom broju lokacija duž cele trase, kako bi projekat bio završen do kraja 2024. godine, iako je ugovoreni rok za završetak radova do kraja avgusta 2025. Radovi se na nekim lokacijama izvode i tokom noći, da bi  plan bio ispoštovan. Izvođač radova je kineski konzorcijum „China Railway International” i „China Communications Construction Company”, a vrednost ugovora i do sada dva potpisana aneksa iznosi oko 1,17 milijardi dolara.

Zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj od 6,9 miliona evra za modernizaciju 35 putnih prelaza, u Vojvodini će u narednom periodu biti rekonstruisano i osigurano savremenom signalizacijom i automatskim rampama 11 putnih prelaza. Do sada su počeli radovi na po dva putna prelaza u Bukovačkom salašu i Bogojevu i po jedan u Gajdobri i Vladimirovcu. Ovih dana počinju radovi i na putnim prelazima Titel, Vršac, Zrenjanin fabrika i Orom.

Do sada je položeno oko 60 kilometara koloseka, na deonici od Novog Sada do Stepanovićeva.  U toku  je izgradnja 58 novih objekata - 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka i pet galerija. Najteži i najsloženiji objekat je vijadukt u Vrbasu dug 1.465 metara. Za njim slede vijadukti u Malom Iđošu, Zmajevu, Stepanovićevu, Lovćencu i Bačkoj Topoli. Na trasi brze pruge između Novog Sada i Subotice, odnosno Kelebije, biće izgrađena i četiri železnička mosta preko kanala Dunav-Tisa-Dunav.

Projektom je predviđena rekonstrukcija železničkih stanica u Novom Sadu, Sajlovu, Kisaču, Stepanovićevu, Zmajevu, Bačkoj Topoli, Žedniku, Naumovićevu i Subotici dok se nove grade u Rumenci, Vrbasu i Lovćencu. Kada je reč o železničkim stanicama, najintenzivniji su trenutno radovi u Novom Sadu i Subotici.  Kada brza pruga Novi Sad – Subotica bude završena, međunarodni putnički vozovi ovu relaciju prelaziće za 42 minuta.

–U Vojvodini je u toku i rekonstrukcija pruge Orlovat–Lukićevo duge 11 kilometara.  Radovi su počeli u junu nakon što je krajem maja završena obnova pruge Titel–Orlovat. Radovi su u završnoj fazi, a rekonstrukcija deonice Orlovat Stajalište–Lukićevo, nakon završetka radova između Titela i Orlovata, predstavlja nastavak planirane obnove pruge do Kumana. Izvođač radova je preduzeće „ZGOP“  iz Novog Sada, a vrednost posla je oko 500 miliona dinara. Poslednji put radovi na ovoj pruzi obavljeni su pre šest decenija – kaže Stanisavljević.

Most preko Tamiša, između Orlovata i Tomaševca, popularno nazvan „Tomaševački most“, izgrađen pre više od 140 godina, kojim se istovremeno odvijao železnički i drumski saobraćaj, više ne može da se koristi za prolaz motovnih vozila. 

„Infrastruktura železnica Srbije“ pokrenula je postupak gradnje novog mosta u njegovoj neposrednoj blizini. Kada bude završen preko mosta će vozovi ići brzinom  do 100 kilometara na čas. Nakon završetka idejnog projekta i dobijanja lokacijskih uslova, pokrenuće se postupak javne nabavke za izvođača.

Za 387 kilometara pruga u Vojvodini u toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije. Radi se dokumentacija za rekonstrukciju pruge Beograd – Šid (92,2 km). Vrednost ugovora za projektovanje je oko tri miliona evra, a dokumentacija bi trebalo da bude završena do marta 2024. godine.

Pruga Stara Pazova–Šid–državna granica sa Hrvatskom, deo je međunarodnog železničkog Koridora 10 kroz Srbiju, koji povezuje Beograd sa Zagrebom i Ljubljanom. Modernizacija te pruge podrazumevaće  izgradnju celokupne nove građevinske i elektrotehničke infrastrukture, kao i ugradnju najsavremenije telekomunikacione i signalno-sigurnosne opreme, u skladu sa međunarodnim standardima pruga za brzine do 200 kilometara na sat. Planira se da bude finansirana iz kredita Evropske investicione banke, granta Investicionog fonda za Zapadni Balkan (WIBF), kao i iz budžeta Republike Srbije.

U toku je i izrada projektno-tehničke dokumentacije za lokalnu, jednokolosečnu, neelektrificiranu prugu Vrbas–Sombor, dužine 53 kilometra. Pruga je izgrađena i puštena u saobraćaj 1906. godine.

Na pruzi Vrbas–Sombor trenutno nema putničkog železničkog saobraćaja. Projektom modernizacije, pored kompletne rekonstrukcije građevinske infrastrukture, odnosno donjeg i gornjeg stroja pruge, predviđena je i njena elektrifikacija. U budžetu Republike Srbije za ovu godinu planirane su subvencije za realizaciju projekta u iznosu od 300 miliona dinara. Procenjena vrednost modernizacije i elektrifikacije je  151 milion evra, ali tačan iznos će biti utvrđen tek nakon izrade projekta. Maksimalna brzina vozova bila bi nakon radova povećana na 70 do 100 kilometara na sat.

Zbog lošeg stanja stanica na regionalnim i lokalnim prugama u Srbiji, prionulo se njihovoj obnovi. Kako saznajemo od Nenada Stanisavljevića projektom uređenja obuhvaćeno je 27 železničkih stanica u Srbiji, čija vrednost je 280 miliona dinara. Od toga je ovih dana završeno uređenje osam železničkih stanica u Vojvodini, u šta je investirano 111,5 miliona dinara. Reč je o železničkim stanicama u Bajmoku, Debeljači, stanici Petrovac-Gložan, u Putincima, Ratkovu, Senti, Tomaševcu i Kačarevu. Među  njima najveće investicije bile su železničke stanice Senta (oko 26,4 miliona dinara), Bajmok (oko 16,4 miliona dinara), i Tomaševac (oko 15,1 milion dinara).

Pripremljen je spisak još 16 železničkih stanica koje će biti rekonstruisane u narednom periodu, od čega je 14 u Vojvodini. U pitanju su stanice Kovačica, Banatsko Novo Selo, Upravna zgrada železnice u Pančevu, Šid, Martinci, Platičevo, Futog, Rimski Šančevi, Gajdobra, Bukovački salaši, Svetozar Miletić, Zrenjanin teretna, Zrenjanin putnička i Melenci. U toku je priprema tehničke dokumentacije, nakon čega predstoji raspisivanje javne nabavke za izvođača radova.

Projektno-tehnička dokumentacija se radi i za jednokolosečnu, neelektrificiranu prugu, dugu 200 kilometara Pančevo Glavna – Banatsko Miloševo – Čoka – Subotica, koja se sastoji od dve železničke saobraćajnice.  Projektom njene modernizacije osim  rekonstrukcije građevinske infrastrukture predviđena je takođe i elektrifikacija.

Procenjena vrednost modernizacije i elektrifikacije 200 kilometara te pruge je 620 miliona evra.

Kako saznajemo od Nenada Stanisavljevića, Saobraćajni institut CIP zaključio je ugovor sa „Putevima Srbije“ za izradu tehničke dokumentacije za drumsko-železničku obilaznicu oko Beograda, tačnije deonicu od Bubanj potoka do Pančeva. Železnička obilaznica oko Beograda, pruga Beli Potok–Vinča–Pančevo, planirana je kao jednokolosečna, elektrificirana i opremljena savremenom signalno-sigurnosnom i telekomunikacionom opremom, a biće duga 28,8 kilometara i njom će vozovi moći da saobraćaju brzinom do 120 kilometara na sat.

Stanisavljević naglašava da je osnovni cilj njene izgradnje povezivanje pruge Beogradskog železničkog čvora i centralne Srbije sa železničkim čvorom Pančevo i prugama Pančevo–Vršac i Pančevo–Zrenjanin. Na taj način teretni železnički saobraćaj i prevoz opasnih materija izmestiće se izvan centralnih zona Beograda i Pančeva.

U fazi pripreme su projekti za rekonstrukciju  još 216,7 kilometara vojvođanskih pruga.  Reč je o regionalnoj, jednokolosečnoj, neelektrificiranoj pruzi Ruma–Šabac–Zvornik–državna granica (141,7 km), zatim o magistralnoj, isto tako neelektrificiranoj i jednokolosečnoj pruzi Pančevo Glavna–Vršac–državna granica sa Rumunijom (75 km). Potencijalni izvor finansiranja je budući kredit Svetske banke. Po završetku radova, pruga će biti osposobljena za brzinu od 120 kilometara na sat.

–U prethodnih deset godina na teritoriji Vojvodine izgrađeno je i rekonstruisano ukupno 370,8 kilometara pruga, uključujući i  prvu brzu prugu u Srbiji i regionu između Beograda i Novog Sada. Izgrađeno je 89,9 kilometara novih pruga. Među njima su 15 kilometara duga pruga Pančevački most–Pančevo glavna koja je završena 2017. i brza pruga Beograd centar–Novi Sad od 74,9 kilomatra, koja je puštena u saobraćaj 2022. godine. Rekonstruisano je 280,9 kilometara pruga. Blizu 18 kilometara pruge  Ruma–Golubinci rekonstruisano je 2015. Pruga Orlovat–Zrenjanin, duga 26 kilometara završena je 2018, kada i 102,5 kilometara pruge Pančevo–Orlovat–Rimski Šančevi. Pruga Subotica-Senta (38,5 kilometara) rekonstruisana je 2020,  radovi na trasi  Kumane–Banatsko Miloševo od 28,5 kilometara završeni su 2021. godine kao i na pruzi  Novi Sad–Bogojevo, dugoj 9,5 kilometara. Prošle godine su rekonstruisane pruge Kikinda–MSK Kikinda (šest kilometara) i Subotica–Horgoš–državna granica (26,6 kilometara), a ove  Titel– Orlovat (25,4 kilometara) – ističe Nenad Stanisavljević.

Zorica Milosavljević

Foto: Vojvodina uživo

Subotica–Baja deo transevropske saobraćajne mreže

Železnička deonica Subotica–granica sa Mađarskom od 13 kilometara deo je železničkog pravca Segedin–Reske–Horgoš–Subotica–Čikerija–Baja za koju je projektna dokumentacija završena 2020. godine.

Pruga Segedin–Subotica–Baja (97,5 km) izgrađena 1885. godine, a posle Drugog svetskog rata gubi na značaju zbog izgradnje drugih graničnih prelaza i 1960. potpuno se zatvara za saobraćaj. Kolosek između Bačalmaša i Subotice gotovo je u potpunosti demontiran. Rekonstrukcija trase Subotica–Baja obuhvata i izgradnju nedostajućih delova trase stare pruge, koja je zatvorena za saobraćaj šezdesetih godina prošlog veka. Projekat sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog projekat Mađarska–Srbija. Investitor je Pokrajinska vlada. Cilj projekta rekonstrukcije pruge Segedin–Subotica–Baja je spajanje dva velika privredna centra, Segedina i Subotice, sa najvećom rečnom lukom u Mađarskoj, koja je smeštena u Baji. Pruzi gravitira oko šest i po miliona ljudi. Ova pruga zamišljena i kao deo transevropske saobraćajne mreže duge 700 km Konstanca–Rijeka, a biće stvorene i mogućnosti za razvoj multimodalnog transporta.