ПРЕЗЕНТОВАН ЕВРОПСКИ „ХПВ АТЛАС“ У РЕПУБЛИЧКОЈ СКУПШТИНИ Србији потребан регистар ХП вакцина

Публикација „ХПВ атлас“ представља упоредни преглед активности 47 европских држава на пољу превенције обољења изазваних ХПВ. По тим параметрима Србија се нашла на 29. месту,  у друштву слично рангираних држава, попут Литваније, Андоре, Кипра, Грчке, Грузије, Словачке, Румуније и Шпаније.

Публикацију „ХПВ атлас“, која је презентована у Народној Скупштини Републике Србије, објављује Европски парламентарни форум, мрежа посланика широм Европе, са седиштем у Бриселу. Активности 47 европских држава, у коју се сада сврстала и Србија, рангирају се на пољу превенције обољења изазваних ХПВ, према параметрима који показују ниво успешности које државе спроводе у превенцији рака грлића материце и осталих канцера изазваних хуманим папилома вирусима. Леонидас Галеридис из  Европског парламентарног форума рекао је да су Данска, Шведска и Финска су шампиони у спровођењу превенције ХПВ, док су Azеrbеjyan и Босна и Херцеговина земље са најлошијим резултатима. Међутим, у поређењу са prеthodnim годинама, Северна Македонија, Молдавија, Грузија, Словачка и Пољска бележе добар тренд за земље источне Европе, у којима је уочено побољшање. Ипак, у односу на 2020. годину напредак постоји.

Када је реч о нашој земљи, оно што је истакнуто у „ХПВ атласу“ јесте да је вакцина против ХПВ препоручена и финансирана од стране државе како за девојчице, тако и за дечаке, док је у многим лошије рангираним земљама вакцина искључиво намењена само девојчицама. Међутим, оно што је установљено као нешто шта може да се побољша, јесте организовани скрининг на рак грлића материце, који у нашој земљи не функцинише, већ жене самоиницијативно одлазе на прегледе. Када се ради о анализама, назначено је да наша земља ради само ПАПА тест на рано откривање рака грлића материце , али не и нове цитолошке методе. Такође, подаци у Србији нису јавно доступни када је реч о о стопи вакцинисаних од ХПВ. Информације о мерама превенције рака грлића материце путем дигиталних платформи надлежних институција здравствене заштите је похваљен, међутим, онлајн информације о раку грлића материце и скринингу могу бити побољшане. 

- Па тако сада 39 земаља нуди национални рутински програм вакцинације, што је четири више у односу на 2020. У 30 земаља могућност имају и девојчице и дечаци да се вакцинишу ХП вакцином, где је чак 13 земаља унело ову новину у односу на prеthodni период. Регистар ХПВ вакцина тренутно има 23 земље, док се за Србију очекује да то уведе до краја године -  истакао је Леонидас Галеридис. У Србији, на жалост, 1.500 жена годишње оболи, а више од 700 премине од последица ове болести, и поред тога што имамо доступно ефикасно „оружје“ у рукама. Најалармантнији податак је да сада, прве симптоме рака грлића материце, најчешће добијају жене у доби од 32. до 35. године живота, што је директна последица широко распрострањеног ХП вируса, у односу на период од пре неколико деценија када је овај тип карцинома био учесталији код жена у каснијој животној доби.

Министарка здравља  професорка др Даница Грујичић навела је да је током prеthodnih 15 месеци дато укупно 54.690 доза вакцине против ХПВ. Прву дозу вакцине примило је 27.415 деце узраста од 9 до 19 година од којих је 78 одсто било женског, а 22 одсто мушког пола.

- Због тога молим родитеље дечака да их вакцинишу, одговорно тврдим да вакцина не утиче на смањење плодности, односно не изазива стерилитет. Узраста од 9 до 14 година прву дозу вакцине примило је 14.823 деце од којих је 57 одсто потпуно вакцинисано другом дозом. У узрастној групи од 15 до 19 година, прву дозу вакцине је примило 12.592 детета од којих је скоро 60 одсто потпуно вакцинисано са три дозе вакцине. Највећи број деце у односу на планирану популацију вакцинисано је на територији Чачка, Београда и Новог Сада – рекла је др Грујичић.

Директорка РФЗО професорка др Сања Радојевић Шкодрић у Скупштини Србије је рекла да смо захваљујући дугогодишњем огромном улагању у нове болнице, опрему, иновативне лекове, достигли такав ниво квалитета здравствене заштите, да је сада фокус државе усмерен на превенцију.

- Један од доказа да смо фокус померили ка превенцији јесте увођење ХП вакцине од јуна прошле године о трошку државе, за све дечаке и девојчице узраста од 9 до 19 година. За разлику од неких држава које су увеле само за девојчице, ми смо одлучили супротно. Увезли смо најбољу, деветовалентну вакцину, која је од стране СЗО проглашена као безбедна и ефикасна вакцина. Захваљујући „ХПВ атласу“ и подацима које нам пружа омогућено нам је да упоредимо податке са другим земљама и да на примерима добре праксе видимо шта све можемо да унапредимо како би ову, ни мало безазлену, инфекцију ставили под контролу. У Србији је вакцинисамо само пет одсто од укупног броја дечака и девојчица  у старосној групи који су кандидати за ХПВ вакцину. Зато никако не можемо да будемо задовољни овим резултатом и морамо да се потрудимо да опсег  вакцинације у што краћем периоду буде што већа – рекла је др Радојевић Шкодрић.

Треба имати у виду да је висок обухват имунизације дечака такође веома битан јер је доказано да постоји повећана стопа обољевања од рака ануса, пениса и усне дупље, за шта је тако?е одговорна ХПВ инфекција.

- Држава је о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање омогућила вакцинацију девојчица и дечака против ХПВ-а. Међутим, досадашњи одзив на имунизацију против ове инфекције је врло слаб што показује  извештај ЕПФ. Такође, многи родитељи не знају да имају могућност бесплатне ХПВ имунизације за своју децу. Управо данашњи скуп треба да предложи решења за већи обухват ХПВ вакцинације како бисмо заштитили децу, јер је рак грлића материце једини рак који можемо превенирати једноставном имунизацијом. Као особа која води удружење пацијенткиња и која је преживела рак, апелујем на родитеље да вакцинишу и заштите своју децу. – истакла је Горица Ђокић из Удружења за борбу против рака грлића материце и јајника “Проговори”.

Љ. Петровић