ВАКЦИНА КЉУЧНА за превенцију ХПВ-а, до сада У СРБИЈИ 25.060 ДЕЦЕ ВАКЦИНИСАНО
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до сада је у нашој земљи вакцинисано 25.060 деце првом дозом вакцине против хуманог папилома вируса (ХПВ) која је кључна у превенцији различитих обољења међу којима и рака грлића материце, од којег на годишњем нивоу оболи и изгуби живот велики број жена, рекла је директорка тог Института Верица Јовановић.
Вакцина против ХПВ вируса доступна је у Србији од јуна прошле године, а Јовановић наводи да је то значајан корак ка превенцији, јер вакцина утиче на стварање отпорности код деце, а самим тим и на спречавање заражавања и настанка различитих предмалигних и малигних стања.
Јовановић је објаснила да вакцину против тог вируса треба да приме сва деца почевши од девете године тако што у узрасту од девет до 14 година примају две дозе, док се деца која имају од 15 до 19 година вакцинишу са три дозе.
„Средствима државе, преко Републичког фонда за здравствено осигурање ова вакцина је бесплатна за децу узраста од девет до 19 година. То је велики корак у смислу примарне превенције инфекције изазване хуманим папилома вирусом и то је један од кључних корака ка спречавању настанка карцинома грлића материце”, рекла је она.
Вакцину деца могу примити у домовима здравља, а од следеће године она ће бити посебно препоручена за дечаке и девојчице седмог разреда основне школе. Према њеним речима, највећи обухват вакцинацијом забележен је у Београду, а добри резултати видиљиви су и у Шабцу, Чачку, као и у Нишу.
„Задовољни смо што вакцинација протиче на начин на који смо очекивали. Сви заједно треба да радимо на томе да се информације о значају вакцинације пренесу до свих школа и родитеља”, рекла је она.
Јовановић је објаснила да се ХПВ вирус преноси сексуалним путем, те да особа често не зна да је инфицирана вирусом, јер не осећа никакве симптоме, а да дуго присуство вируса у комбинацији са необављањем гинеколошких прегледа може да доведе до разних патолошких промена.
„То је најчешће преносива, веома заступљена инфекција коју добије младић или девојка и када се ради о особама које имају мало ослабљан имунолошки систем и неуредан начин живота, она може дуго и тихо да егзистира и да буде неприметна”, рекла је Јовановић.
Осим карцинома грлића материце, вирус може да доведе и до настанка других карцинома, попут карцинома ануса, грла, али и стварања кондилома, које има велики број младих, указује Јовановић.
„Вакцинацијом против ХПВ вируса уз редовне прегледе, када су у питању све младе жене које ступе у сексуалне односе од ранијих година, па и жене узраста од 25-64 године применом редовних прегледа, посетом гинеколога и узимањем папаниколау бриса обезбеђује се репродуктивно здравље”, рекла је Верица Јовановић.
Иако ХПВ може да доведе до настанка бројних обољења, велики здравствени проблем у свету је карцином грлића материце, од којег, према подацима Батута из 2020. године, у Србији годишње оболи нешто више од 1.000 жена, од чега 450 изгуби битку са том болешћу, упозорава Јовановић.
Са друге стране, Јовановић објашњава да се настанак карцинома грлића материце може спречити вакцинацијом и мерама секундарне превенције, односно гинеколошким прегледима на којима се поставља дијагноза раних лезија на слузокожи грлића материце што доводи до спречавања напредовања тих промена и њиховог преласка у малигно стање.
Љ. П.