СВЕ ЋЕ ДА СЕ ПУШИ Сремци набрали мање дувана, али квалитетног, све се откупи по доброј цени БЕЗ ГРЕШКЕ
У току је берба дувана, ратарске културе коју пољопривредници сеје у Срему, Банату и на северу Бачке. Један од већих произвођача дувана „viryinija” Мирослав Обровац из Хртковаца на подручју општине Рума има дувана на 34 хектара. До сада је заједно с 15 сезонских радника успео да обере дуван с половине ораница, а до краја октобра очекује да ће завршити овогодишњи посао.
- Приносом нисам баш најзадовољнији, али јесам квалитетом - казао је Обровац за „Дневник”. - По мојим проценама, дуван ће ове године ићи у прву класу. Почео сам да га сејем 2008. године и ево све до сада нисам одустајо .Откуп и прераду ради фабрика у Сенти, озбиљна компанија која ме прати у свему, даје савете, обезбеђује репроматеријал и добро плаћа род.
По његовим речима у Хртковцима има још пољопривредника који се баве узгојем дуваном на површинама од 25 до 35 хектара.
Према подацима Управе за дуван, лане је дуван вирџинија заузимао површину од 3.886 хектара, а „берлеј” је био посејан на свега 53 хектара.
Највећи домаћи откупљивач, Јапан Тобако Интернационал, ове године плаћа ратарима 600 динара за килограм дувана прве класе. То је виша цена у односу на лане и то за 30 одсто. Више новца него прошле године ратари ће добити и за ниже класе дувана како би имали рачуницу да и такав дуван беру, суше и предају на откуп. - До сада је род скинут с више од 30 одсто површина, а у наредном периоду, све до октобра берачи ће бити на њивама када ће почети и уговарање с кооперантима за нову сетву. Ова година је једна од најбољих у протеклих десет година гледајући квалитет новог рода, док ће приноси бити на нивоу планираних, две тоне по хектару - казао је за „Дневник” менаџер производње и обраде дувана у ЈТИ Милан Бјеливук. - Година је за дуван била лоша премда је дуван топлољубива биљка, који захтева дуге и сунчане дане, али не вреле и сушне. Током маја и јуна било је падавина изнад просека, потом су уследиле високе температуре и суша у првој половини јула, затим су стигле и две снажне олује праћене ледом у другој половини јула, али су кооперанти успели да примене агротехничке мере - навео је Бјеливук.
Он наглашава да за дуван кажу да се може садити тамо где ништа не успава.
- Ипак, као свака култура захтева примену савремене агротехнике од орања, припреме земљишта, ђубрење, призводњу расада, до сушења, сортирања и паковања. Земљишта која му одговарају морају бити нађубрена, добре структуре због правилног развоја корена, ПХ вредности око 6,5. У трошковима производње чак 40 одсто чине трошкови за људски рад - истакао је Бјеливук.
Сетва дувана је, како каже Бјеливук, само један сегмент трошка производње јер подразумева и трошкове производње расада.
- По хектару је потребно уложити око 8.000 евра за дуван viryinija, док за дуван типа берлеј треба мање пара пошто се дуван суши на природан начин без употребе енергената - рекао је Бјеливук.
Откупљене 5.374 тоне
Прошле године у нашој земљи дувана типа „viryinija” откупљено је 5.374 тоне, од којих је ЈТИ откупио 64 одсто, односно нешто више од 3.400 тона. И ове године ЈТИ има једнако или нешто мање расађених површина.
- Дуванска индустрија Сента је успоставила производњу дувана типа „вирџинија” што је компанија Јапан Тобако Интернационал само наставила куповином Дуванске индустрије Сента 2016 - казао је Бјеливук. - Једина смо инострана компанија која уговара производњу и откупљује домаћи дуван у Србији. Површине су се из године у годину само повећавале и сада ЈТИ покрива више од 60 одсто расађених површина.
По његовим речима, млади би могли да се баве узгојем дуваном првенствено зато што имају сигурног купца .
- Почетна улагања јесу велика, али су кредити за опрему вишегодишњи, што олакшава почетак. Сваки произвођач уз праћење савета агрономске службе и применом свих агрономских мера на време и како је потребно, може очекивати солидан и одржив приход - истиче Бјеливук.
З. Делић