SVE ĆE DA SE PUŠI Sremci nabrali manje duvana, ali kvalitetnog, sve se otkupi po dobroj ceni BEZ GREŠKE
U toku je berba duvana, ratarske kulture koju poljoprivrednici seje u Sremu, Banatu i na severu Bačke. Jedan od većih proizvođača duvana „viryinija” Miroslav Obrovac iz Hrtkovaca na području opštine Ruma ima duvana na 34 hektara. Do sada je zajedno s 15 sezonskih radnika uspeo da obere duvan s polovine oranica, a do kraja oktobra očekuje da će završiti ovogodišnji posao.
- Prinosom nisam baš najzadovoljniji, ali jesam kvalitetom - kazao je Obrovac za „Dnevnik”. - Po mojim procenama, duvan će ove godine ići u prvu klasu. Počeo sam da ga sejem 2008. godine i evo sve do sada nisam odustajo .Otkup i preradu radi fabrika u Senti, ozbiljna kompanija koja me prati u svemu, daje savete, obezbeđuje repromaterijal i dobro plaća rod.
Po njegovim rečima u Hrtkovcima ima još poljoprivrednika koji se bave uzgojem duvanom na površinama od 25 do 35 hektara.
Prema podacima Uprave za duvan, lane je duvan virdžinija zauzimao površinu od 3.886 hektara, a „berlej” je bio posejan na svega 53 hektara.
Najveći domaći otkupljivač, Japan Tobako Internacional, ove godine plaća ratarima 600 dinara za kilogram duvana prve klase. To je viša cena u odnosu na lane i to za 30 odsto. Više novca nego prošle godine ratari će dobiti i za niže klase duvana kako bi imali računicu da i takav duvan beru, suše i predaju na otkup. - Do sada je rod skinut s više od 30 odsto površina, a u narednom periodu, sve do oktobra berači će biti na njivama kada će početi i ugovaranje s kooperantima za novu setvu. Ova godina je jedna od najboljih u proteklih deset godina gledajući kvalitet novog roda, dok će prinosi biti na nivou planiranih, dve tone po hektaru - kazao je za „Dnevnik” menadžer proizvodnje i obrade duvana u JTI Milan Bjelivuk. - Godina je za duvan bila loša premda je duvan toploljubiva biljka, koji zahteva duge i sunčane dane, ali ne vrele i sušne. Tokom maja i juna bilo je padavina iznad proseka, potom su usledile visoke temperature i suša u prvoj polovini jula, zatim su stigle i dve snažne oluje praćene ledom u drugoj polovini jula, ali su kooperanti uspeli da primene agrotehničke mere - naveo je Bjelivuk.
On naglašava da za duvan kažu da se može saditi tamo gde ništa ne uspava.
- Ipak, kao svaka kultura zahteva primenu savremene agrotehnike od oranja, pripreme zemljišta, đubrenje, prizvodnju rasada, do sušenja, sortiranja i pakovanja. Zemljišta koja mu odgovaraju moraju biti nađubrena, dobre strukture zbog pravilnog razvoja korena, PH vrednosti oko 6,5. U troškovima proizvodnje čak 40 odsto čine troškovi za ljudski rad - istakao je Bjelivuk.
Setva duvana je, kako kaže Bjelivuk, samo jedan segment troška proizvodnje jer podrazumeva i troškove proizvodnje rasada.
- Po hektaru je potrebno uložiti oko 8.000 evra za duvan viryinija, dok za duvan tipa berlej treba manje para pošto se duvan suši na prirodan način bez upotrebe energenata - rekao je Bjelivuk.
Otkupljene 5.374 tone
Prošle godine u našoj zemlji duvana tipa „viryinija” otkupljeno je 5.374 tone, od kojih je JTI otkupio 64 odsto, odnosno nešto više od 3.400 tona. I ove godine JTI ima jednako ili nešto manje rasađenih površina.
- Duvanska industrija Senta je uspostavila proizvodnju duvana tipa „virdžinija” što je kompanija Japan Tobako Internacional samo nastavila kupovinom Duvanske industrije Senta 2016 - kazao je Bjelivuk. - Jedina smo inostrana kompanija koja ugovara proizvodnju i otkupljuje domaći duvan u Srbiji. Površine su se iz godine u godinu samo povećavale i sada JTI pokriva više od 60 odsto rasađenih površina.
Po njegovim rečima, mladi bi mogli da se bave uzgojem duvanom prvenstveno zato što imaju sigurnog kupca .
- Početna ulaganja jesu velika, ali su krediti za opremu višegodišnji, što olakšava početak. Svaki proizvođač uz praćenje saveta agronomske službe i primenom svih agronomskih mera na vreme i kako je potrebno, može očekivati solidan i održiv prihod - ističe Bjelivuk.
Z. Delić
