Бившем по­ли­цај­цу три године затвора, а ње­го­вом ком­па­њо­ну две

Пр­во­о­кри­вље­ни оста­је иза ре­ше­та­ка, док је дру­го­оп­ту­же­ном при­твор уки­нут. Они су оба­ве­за­ни да пла­те тро­шко­ве суд­ског по­ступ­ка, а Сан­тра­чу, ко­ји је био по­ли­циј­ски слу­жбе­ник у вре­ме из­вр­ше­ња де­ла ко­је му се ста­вља на те­рет, на­ло­же­на је ме­ра од­у­зи­ма­ња слу­жбе­ног пи­што­ља по­ме­ну­тог у оп­ту­жни­ци, у чи­јем је окви­ру за­те­че­но 15 ме­та­ка.

Ње­му је као оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност ува­же­на чи­ње­ни­ца да је по­ли­ца­јац, ко­јем би тре­ба­ло да је оба­ве­за да се бо­ри про­тив кри­вич­них де­ла, па и ова­квих, на­ве­ла је ју­че у обра­зла­га­њу пре­су­де пред­сед­ни­це ве­ћа но­во­са­ског Ви­шег су­да су­ди­ја Са­ња Пе­рић.

Она је до­да­ла да ни­је ува­же­на пре­ци­зи­ра­на оп­ту­жба по стро­жој тач­ки у ко­јој се на­во­ди прет­ња уби­ством или те­шким те­ле­сним по­вре­да­ма, већ основ­ни об­лик кри­вич­ног де­ла от­ми­це, у ко­јем се спо­ми­ње од­во­ђе­ње ли­ца си­лом или прет­њом у на­ме­ри да се из­ну­ди но­вац, где је за­пре­ће­на ка­зна од две до де­сет го­ди­на. На­ве­ла је да су, по ис­ка­зу оште­ће­ног па и у јед­ном де­лу дру­го­о­кри­вље­ног, при­ме­на си­ле по­че­ла не­ко­ли­ко се­кун­ди по ње­го­вом ула­ску у ло­кал из ко­јег ни­је сво­јом во­љом пре­шао по­том у ку­ћу пр­во­о­кри­вље­ног.

Су­ди­ја Пе­рић је до­да­ла да се у по­ру­ка­ма пр­во­о­кри­вље­ног де­вој­ци оште­ће­ног ви­ди да се зах­те­ва 4.000 евра.

Оште­ће­ни је за­до­био 19 по­вре­да, ве­ћи­ном у пре­де­лу гла­ве, од ко­јих две удар­ци­ма пи­што­љем.

По­сле об­ја­вље­не пре­су­де, бра­ни­лац пр­во­о­кри­вље­ног Го­ран Ка­ра­да­ре­вић на­вео је за наш лист да, без об­зи­ра на бла­жу ква­ли­фи­ка­ци­ју, од­бра­на ни­је за­до­вољ­на пре­су­дом јер је уве­ре­на да се не ра­ди о от­ми­ци.

- По­сле де­та­љог обра­зла­га­ња пре­су­де, оче­ку­је­мо да уви­ди­мо на осно­ву ко­јих до­ка­за су огла­ше­ни кри­вим за от­ми­цу - на­вео је адво­кат.

Ина­че, у за­вр­шним ре­чи­ма, ту­жи­ла­штво је оста­ло при ста­ву да се по­ме­ну­то де­ло до­го­ди­ло и на­по­ме­ну­ло да окри­вље­ни по­ку­ша­ва­ју у од­бра­ни да при­пи­шу кри­ви­цу не­у­ме­ре­ном кон­зу­ми­ра­њу ал­ко­хо­ла.

По на­во­ди­ма ту­жи­о­ца Би­ља­не Си­ла­ђи, за­пра­во, ис­ка­зи све­до­ка и по­ру­ке пре­ко те­ле­фо­на до­ка­зу­ју да је оште­ће­ни об­ма­нут да до­ђе на дру­же­ње на ко­јем је ка­сни­је од ње­га тра­жен но­вац и где је за­до­би­јао удар­це.

С дру­ге стра­не, бра­ни­о­ци окри­вље­них, адво­ка­ти Го­ран Ка­ра­да­ре­вић и Жељ­ко Ча­вић, као и са­ми окри­вље­ни, том при­ли­ком су на­по­ми­ња­ли да је не­сла­на ша­ла оти­шла пре­да­ле­ко и да је пре­ви­ше пи­ћа ку­мо­ва­ло до­га­ђа­ју. Сви они су по­ми­ња­ли да су окри­вље­ни и оште­ће­ни у ве­о­ма до­брим од­но­си­ма, на при­мер, да су ишли на сла­ве јед­ни дру­ги­ма, те да не­ма ни го­во­ра о кри­вич­ном де­лу от­ми­це.

Ту­жи­лац Си­ла­ђи је ци­ти­ра­ла не­ко­ли­ко по­ру­ка пр­во­о­кри­вље­ног де­вој­ци оште­ће­ног у но­ћи док су би­ли у спор­ној си­ту­а­ци­ји: "Док ро­ди 4.000, иде ку­ћи". Ка­ра­да­ре­вић је на то за­ме­рио што ни­је ци­ти­ран и ис­каз оште­ће­ног и ус­твр­дио да ту­жи­ла­штво ни­је до­ка­за­ло уми­шљај о нов­цу.

На кра­ју је окри­вље­ни Сан­трач ре­као да се ка­је и да му ја­ко жао због до­га­ђа­ја и на­гла­сио да је за све крив ал­ко­хол. На­по­ме­нуо је да он ни­је ин­ци­дент­на лич­ност.

Ина­че, оп­ту­же­ни ни­су при­зна­ли де­ло ко­је им се при­пи­су­је оп­ту­жни­цом.

Пре­ма на­во­ди­ма оп­ту­жног ак­та, 26. ју­на про­шле го­ди­не око че­ти­ри са­та из­ју­тра у Ули­ци Ми­ке Бо­снић у Бач­ком Јар­ку, у по­дру­му ло­ка­ла, окри­вље­ни су си­лом, прет­њом и об­ма­ном од­ве­ли и за­др­жа­ли Да­ни­ла П. из Бач­ког Јар­ка, у на­ме­ри да од ње­га из­ну­де но­вац ко­ји им он не ду­гу­је. На­вод­но је Стан­ко Ма­ца­но­вић, у до­го­во­ру са Сло­бо­да­ном Сан­тра­чом, по­звао оште­ће­ног те­ле­фо­ном да до­ђе у ло­кал да би пи­ли за­јед­но. На­кон кра­ће вер­бал­не рас­пра­ве, окри­вље­ни Сан­трач је оште­ће­ном за­дао уда­рац пе­сни­цом у пре­де­лу гла­ве, а оп­ту­же­ни Ма­ца­но­вић уда­рац у по­ти­љак, услед ко­јег је оште­ће­ни пао на тло. На­кон то­га, окри­вље­ни су на­ста­ви­ли да га уда­ра­ју ру­ка­ма и но­га­ма по гла­ви и те­лу.

За­тим га је Сан­трач пи­што­љем, у ко­јем се на­ла­зи­ло 15 ме­та­ка, уда­рио у гла­ву, на­кон што га је ре­пе­ти­рао и при­сло­нио на гла­ву, а због че­га је оште­ће­ни из­гу­био свест. По­том га је ру­ком об­у­хва­тио око вра­та и по­чео да гу­ши, због че­га је овај пао у не­свест. Кад је оште­ће­ни до­шао се­би, ви­део је да га Ма­ца­но­вић на исти на­чин др­жи око вра­та, по­ди­же га и од­во­ди у Сан­тра­че­ву ку­ћу, ко­ја се на­ла­зи пре­ко пу­та ло­ка­ла. Ту га сме­шта у по­друм, где су му осум­њи­че­ни ве­за­ли ру­ке па на­ста­ви­ли ша­ка­ма да га уда­ра­ју по гла­ви, при че­му му је Сан­трач пре­тио и дао рок од два да­на да вра­ти дуг из прет­ход­не го­ди­не ко­ји је оште­ће­ни већ вра­тио уз ви­ше ме­сеч­них ка­ма­та.

Та­ко­ђе, за­пре­тио му је да не при­ја­ви до­га­ђај по­ли­ци­ји, да би на кра­ју окри­вље­ни пу­сти­ли оште­ће­ног да око шест са­ти оде ку­ћи, на­во­ди се у оп­ту­жном ак­ту.

М. Ву­ја­чић