Представа Романа Николића по мотивима Антигоне у Ујвидеки синхазу

Он је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао да је рад редитеља Романа Николића и целог креативног тима бескомпромисан и вредан хвале, да је класични Софоклеов комад био само потка за настанак једне вредне представе која позорницу, глуму и однос према теми - жртву коју смо спремни да поднесемо ради истине - третира на сакралан начин.

- Постоје те неке ствари које срце памти. Неке ствари смо дужни и себи и истини. Једна од њих је питати се где су сви они чије мајке и очеви, браћа и сестре још увек чекају да с њима попију кафу или опросте се и пронађу утеху знајући да постоји место где могу положити један цвет. Свако мора имати право на то - поручио је редитељ Романо Николић. - Мајка увек нестане са својим дететом, сестра с братом, отац са сином или кћери, а наша је одговорност питати се уместо њих кад већ сви они “Креонти” неће.

Романо Николић пажњу управе Новосадског позоришта скренуо је својом представом „Пази на празнину”, реализованом у Хрватском народном казалишту Вараждин, а која је овде гостовала на Фестивалу „Sinеryi”. Познат по свом ангажованом и критичком односу према проблемима у савременом друштву, поново је представљен као аутор којем је мање стало до глуме, а више до истине.

- Речено ми је да не градим лик, него оно што имам: глас, тело, душу. Са тим да дам оно што могу и хоћу - открила је делић чудноватог процеса Габриела Црнковић, која је на конференцији за новинаре представљена уз Терезиоу Фигуру која игра Еуридику и Регину Сабо у улози Антигонине сестре Исмене. Све три глумице су биле сложне око тога да им је задатак био да покажу све што имају.

- Глумац не може да буде глумац ако није у стању себе да стави на сто, ако се било чега плаши да покаже у вези са собом самим - рекла је Терезиа Фигура. - То се никад не може догодити ако не верујемо људима са којима радимо, а овде смо једни другима веровали од првог тренутка и сатима били у стању да причамо само о једној сцени.

За Регину Сабо, која је још на студијама глуме, Исмена није прва професионална улога у Новосадском позоришту, али јесте једна од оних на којима је изразила посебну захвалност:

- Без глуме! Редитељ је инсистирао да играмо оно што ми мислимо и осећамо, и јако ми је била добра та школа!

Сам процес настанка представе највише је објаснила драматуршкиња Доротеа Шушак, која је навела да Романо и она нису дошли неспремни, нити са готовим решењима, него са низом питања, структурираних интервјуа и импровизаторских задатака, на основу којих су дали прилику глумцима и локалном контексту да одговори на њих, како би представа била што аутентичнија.

- Свакако су у основи остали сви централни мотиви „Антигоне”, дихотомни однос права и правде, питање одговорности за заједницу, али на начин да се види како данас функционишу ликови из познате трагедије, како функционишу њихове породице, како друштвене полуге које омогућавају или не да нам се и даље догађају ратне жртве и трауме, а посебан обзир указан је питању како нам данас функционише позориште - предочила је Доротеа Шушак, која је заједно са редитељом похвалила посвећеност Новосадског позоришта стварању једне комплексне представе, а изразе захвалности је упутила и тиму који се бринуо за остале сегменте: сценографију и костим креирала је Здравка Ивандија Киригин, музику Ирена Поповић Драговић, светло Весна Коларец и Тибор Биро, тон Вукашин Војводић, видео Стефан Милошевић.

Поред Габриеле Црнковић као Антигоне, Регине Сабо као Исмене, Терезие Фигуре као Еуридике, у представи још играју: Арпад Месарош (Креонт), Агота Ференц (Тиресија), Ливиа Банка (Хор), Даниел Гомбош (Хемон), Иштван Кереши (Етеокло), Габор Понго (Полиник), Фани Дупак (Млада Антигона), Бенце Салаи (Млади Етеокло), Роланд Ласло (Млади Полиник).

И. Бурић