Predstava Romana Nikolića po motivima Antigone u Ujvideki sinhazu
Kao ispunjeno obećanje najavio je predstavu „Antigona - lepo je kad padneš na meko” upravnik Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz Valentin Vencel.
On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da je rad reditelja Romana Nikolića i celog kreativnog tima beskompromisan i vredan hvale, da je klasični Sofokleov komad bio samo potka za nastanak jedne vredne predstave koja pozornicu, glumu i odnos prema temi - žrtvu koju smo spremni da podnesemo radi istine - tretira na sakralan način.
- Postoje te neke stvari koje srce pamti. Neke stvari smo dužni i sebi i istini. Jedna od njih je pitati se gde su svi oni čije majke i očevi, braća i sestre još uvek čekaju da s njima popiju kafu ili oproste se i pronađu utehu znajući da postoji mesto gde mogu položiti jedan cvet. Svako mora imati pravo na to - poručio je reditelj Romano Nikolić. - Majka uvek nestane sa svojim detetom, sestra s bratom, otac sa sinom ili kćeri, a naša je odgovornost pitati se umesto njih kad već svi oni “Kreonti” neće.
Romano Nikolić pažnju uprave Novosadskog pozorišta skrenuo je svojom predstavom „Pazi na prazninu”, realizovanom u Hrvatskom narodnom kazalištu Varaždin, a koja je ovde gostovala na Festivalu „Sineryi”. Poznat po svom angažovanom i kritičkom odnosu prema problemima u savremenom društvu, ponovo je predstavljen kao autor kojem je manje stalo do glume, a više do istine.
- Rečeno mi je da ne gradim lik, nego ono što imam: glas, telo, dušu. Sa tim da dam ono što mogu i hoću - otkrila je delić čudnovatog procesa Gabriela Crnković, koja je na konferenciji za novinare predstavljena uz Tereziou Figuru koja igra Euridiku i Reginu Sabo u ulozi Antigonine sestre Ismene. Sve tri glumice su bile složne oko toga da im je zadatak bio da pokažu sve što imaju.
- Glumac ne može da bude glumac ako nije u stanju sebe da stavi na sto, ako se bilo čega plaši da pokaže u vezi sa sobom samim - rekla je Terezia Figura. - To se nikad ne može dogoditi ako ne verujemo ljudima sa kojima radimo, a ovde smo jedni drugima verovali od prvog trenutka i satima bili u stanju da pričamo samo o jednoj sceni.
Za Reginu Sabo, koja je još na studijama glume, Ismena nije prva profesionalna uloga u Novosadskom pozorištu, ali jeste jedna od onih na kojima je izrazila posebnu zahvalnost:
- Bez glume! Reditelj je insistirao da igramo ono što mi mislimo i osećamo, i jako mi je bila dobra ta škola!
Sam proces nastanka predstave najviše je objasnila dramaturškinja Dorotea Šušak, koja je navela da Romano i ona nisu došli nespremni, niti sa gotovim rešenjima, nego sa nizom pitanja, strukturiranih intervjua i improvizatorskih zadataka, na osnovu kojih su dali priliku glumcima i lokalnom kontekstu da odgovori na njih, kako bi predstava bila što autentičnija.
- Svakako su u osnovi ostali svi centralni motivi „Antigone”, dihotomni odnos prava i pravde, pitanje odgovornosti za zajednicu, ali na način da se vidi kako danas funkcionišu likovi iz poznate tragedije, kako funkcionišu njihove porodice, kako društvene poluge koje omogućavaju ili ne da nam se i dalje događaju ratne žrtve i traume, a poseban obzir ukazan je pitanju kako nam danas funkcioniše pozorište - predočila je Dorotea Šušak, koja je zajedno sa rediteljom pohvalila posvećenost Novosadskog pozorišta stvaranju jedne kompleksne predstave, a izraze zahvalnosti je uputila i timu koji se brinuo za ostale segmente: scenografiju i kostim kreirala je Zdravka Ivandija Kirigin, muziku Irena Popović Dragović, svetlo Vesna Kolarec i Tibor Biro, ton Vukašin Vojvodić, video Stefan Milošević.
Pored Gabriele Crnković kao Antigone, Regine Sabo kao Ismene, Terezie Figure kao Euridike, u predstavi još igraju: Arpad Mesaroš (Kreont), Agota Ferenc (Tiresija), Livia Banka (Hor), Daniel Gomboš (Hemon), Ištvan Kereši (Eteoklo), Gabor Pongo (Polinik), Fani Dupak (Mlada Antigona), Bence Salai (Mladi Eteoklo), Roland Laslo (Mladi Polinik).
I. Burić