Шта стоји у извештају Владе о КиМ достављеном Народној скупштини

У извештају се истиче и да Београд неће одустати од захтева да ЗСО буде хитно формирана, као и да ће Влада Србије и убудуће бити усресређена на непосредну заштиту безбедности српског народа у покрајини, као и на заштиту српских национоналних интереса.

Како је најављено, посланици ће извештај о Косову и Метохији разматрати на Посебној седници која почиње у четвртак, 2. фебруара, а у раду ће учествовати и председник Србије Александар Вучић.

У извештају се наводи да се криза дијалога Београда и Приштине од 2018. године системски развијала и продубљивала, али да је током овог извештајног периода дошло до њене крајње ескалације.

"Искључиву одговорност за такав развој догађаја неспорно сносе актуелне привремене институције самоуправе у Приштини, које од доласка на власт Аљбина Куртија, у континуитету, појачавају системску дискриминацију Срба уз упорно одбијање и кршење свих договора који су до сада постигнути у оквиру дијалога", истиче се у извештају.

Током овог периода приштинско деловање на терену се драстично интензивирало кроз брутално насиље и претње употребом насиља против Срба на КиМ.

Приштина је од септембра 2022. године, како се додаје, предузела одлучан покушај да избегне примену обавеза из до сада закључених споразума из дијалога, и да на терену наметне једнострана решења која ће максимално отежати живот и опстанак Срба у покрајини.

У извештају се наводи да о степену угроженоности Срба на КИМ сведочи податак да су у prеthodna читири и по месеца забележена 68 етнички мотивисана напада, што је 25 одсто укупног броја таквих напада на Србе од доласка Куртија на чело владе привремених приштинских институција.

"То потврђују и последњи етнички мотивисани напади на Србе у које су све чешће директно или индиректно укључени, поред припадника РОСУ, и припадници тзв. косовских безбедносних снага", наводи се у извештају у указује да су те наоружане приштинске структуре косовско-метохијских Албанаца 6. јануара 2023. године у пуној мери потврдиле антисрпски карактер.

На Бадњи дан, kkao се подсећа, припадник тзв. КБС Азем Куртај је у Готовуши код Штрпца покушао да убије једанаестогодишњег Стефан Стојановића и двадесетједногодишњег Милоша Стојановића.

"Уместо да јасно осуде очит злочин, приштински званичници су га окарактерисали као 'напад на младе особе' иако је очито да је на младиће пуцано због њихове припадности српском народу", оцењује се у извештају.

Сличну логику у "осуди" догађаја употребили су готово сви међународни званичници у покрајини, што је тешко разумњиво,  а још неразумњивије, како се наводи, што се напад  у Готовуши одиграо готово истовремено са предајом одговора команданта КФОР-а српској страни о захтеву за повратак дела српских снага на КИМ.

Подсећа се да је Влада тај захтев упутила у јеку кризе после неоснованог хапшења Миљана Аџића и Дејана Пантића, као и приштинских претњи Србима који су мирно протестовали на барикадама.

Наводи се да антисрпски карактер тзв. КБС није изузетак, и да су истоветну природу сваки пут све отвореније показивали припадници РОСУ, током сваког од 19 досадашњи илегалних упада на север КИМ, да би терор РОСУ, како се истице,  кулминирао тешким рањавањем Миљана Делевића.

У извештају се наводи да по истом антисрпском образцу поступају и они који су ангажовани у области правосуђа, што се показало у случају Дејана Пантића, о коме се данима није знало где се налази и у каквом је стању, док је Никола Недељковић осуђен на осам месеци затвора без икаквог основа.

Овакво нецивилизацијско поступање приштинске стране од септембра 2022. године проузроковало је више озбиљних криза на терену и определило природу дијалог  у протелом периоду који се, како се оцењује у извштају, користио искључиво као механизам за деескалацију тих криза.

Подсећа се и да је договор по питању регистарских таблица постигнут у последњем тренутку  како би се избегла озбиљна ескалација на терену коју је Приштина покренула.

Наводи се да је Приштина 29. јуна 2022. године донела две нелегалне одлуке и поред захтева за пререгистрацију возила на "РКС" таблице донела је одлуку и о улазно-излазном документу за грађане који поседује личне карте Републике Србије.

Српска страна је кроз одлучно ангажовање председника Републике успела да се избори за споразум којим су сачување српске личне карте и спречено да Приштина Србе претвори у странце  у сопственим вековним домовима, наводи се у известају.

Међутим, Приштина је наставила са применом једностране одлуке о укидању легалних српских таблица што је на терену провоцирало озбиљну безбедносну кризу.

Сво гажење постигнутих споразума уз константну репресију и угрожавање безбедности Срба на КИМ, приморало је српске политичке представнике са севера да у знак протеста напусте приштинске интитуције.

Подсећа се да су они истакли да ће се у институције вратити када Приштина повуче све противправне мере поводом српских КМ таблица и када формира ЗСО.

У извештају се указује и да је Приштина наставила грубу репресију над Србима на северу, а 8. децембра 2022. године, покушала је да изврши својеврсну окупацију северног дела Косовске Митровице, када је око 300 припадника специјалних снага нелегално упало на то подручје града, а припадници РОСУ оклопним возилом "залутали" у вртић у Лепосавићу.

Те формације, поред илегалног присутва на северу КИМ, како се ddajе, однедавно припремају терен за изградњу својих сталних база које су користиле за покретање акција неоснованог и незаконитог хапшења Срба, и то махом, под лажним оптужбама за ратне злочине, а започели су хапшења и због наводног учешћа у насилним активностима.

Једно од њих је и неоновано хапшење и нечовечно поступање према Дејану Пантић, због чега су Срби на северу КИМ покренули масовне мирне протесте уз блокаду локалних путева, нашта је Приштина одговорила додатном ескалацијом и покушала да спроведе хапшење учесника.

У извештају с енапомиње да је Приштина одустала од ескалације тек после директног међународног притиска, а криза је формално окончана 28. децембра, након што је српска страна, захваљујући међународној активности председника Србије изборила да Пантић буде пуштен кући.

Осим тога, Београд је осигурао да prеthodno буду добијене гаранције КФОР-а  којим је предвиђене да косовске безбедноске снаге не могу да улазе на север КИМ без одобрења команданта КФОР-а и четири градоначелника са севера, и јавне гаранције ЕУ и САД, да Приштина неће хапсити ни једног Србина који је учествовао на мирним протестима.

У извештају је оцењено да је опасно и неодговорно приштинско деловање довело и утицајне међународне субјекте до закључка да је напредак у дијалогу немогућ, ако се не крене са пуном применом споразума од 2011. године на овако, а то се  у првом реду односу на потребу хитног формирања ЗСО.

Истиче се и да српска страна неће одустати од захтева да ЗСО буде хитно успостављена у складу са принципима који прописују њене надлежности.

"Влада ће и у будуће бити усресређена на непосредну заштиту безбедности српског народа  у покрајини, као и на заштиту српских национоналних интереса", поручује се у извештају.

Српска страна ће наставити, да кроз мировну политику активног учешћа у преговарачком процесу онемогући било какав основ приштинској страни за малициозно и лажно приказивање Србије као неконструктивног и "реметилачког фактора" у региону.

У извештају се оцењује  и да је Београд у протеклом периоду од стране ЕУ посредника  и других релевантних међународних субјеката окарактерисан као конструктивна страна у свим кризним ситуацијама.

Такав приступ заснован на спремности на компромис зарад мира  у региону свих грађана на простору КИМ, много је утицао да решење свих ситуација буду у интересу српске стране, закључује се у извештају.