Нинине мустре: Телепатња

Писала сам често о свету у којем су мисли попут неких облака у које чим погледамо, можемо да их протумачимо у односу на густину, форму и боју и да је у том свету (о којем сам писала у будућем времену) људима довољно да погледају у те облаке и одмах знају о чему нека особа размишља, како се осећа, какве су јој намере и на који начин са њом даље да се комуницира.

Неколико деценија касније, ево ме и даље са сличним темама на уму, само што сада више не маштам о некој далекој будућности, него верујем да су облаци о којима сам некада маштала одувек свеприсутни, само је питање наше перцепције, да ли их видимо, осећамо и користимо. Пријатељица која је констатовала како има необично снажну телепатску везу са својом ћерком потакла ме је да поново о томе промишљам. Верујем да сва људска бића имају ту способност, јер сви имамо и интуицију. Сви нешто осећамо и предосећамо, али је питање колико смо условљени начином живота, васпитањем и разним утицајима, па из неких других интереса одбијамо да том свом интиутивном осећају поверујемо.

Са телепатијом је рекла бих, мало компликованије. Ту није ствар да ли верујемо или не неком свом осећају. Питање је колико умемо да се подесимо на исту фреквенцију на којој функционише друго људско биће. А то можемо једино када смо потпуно искрени и отворени према другом људском бићу. Управо због тога се особе које су веома блиске често налазе у ситуацији да једно другоме „читају мисли“. То је у мом случају однос са брачним партнером, а ето код пријатељице је случај са ћерком. И добро је да је тако. Могу да замислим колико би ме изненађивале и запрепашћивале мисли других људи чије мотиве, жеље и страхове не разумем. Вероватно би ме мисли многих људи и повређивале, јер се не подудрају са мојим замислима о животним вредностима. Нека виша сила је вероватно зато то овако и удесила. Само ретки појединци имају дар да могу да у потпуности „читају“ друге људе, ако је то уопште дар, јер ако не могу да га укључе и искључе по сопственој вољи, онда је константно слушање туђих мисли вероватно прилично болно. Па ево кад би само неко читао моје мисли до пре пар година, колико је ту потиснуте туге било, колико љутње на себе, колико критике и незадовољства, па том би се слошило после само пар минута у мојој глави. То не би била телепатија, него телепатња!

Како човечанство разоткрива велике лажи којима смо обмањивани, верујем да постајемо приступачнији и за телепатију. Када више не будемо имали шта једни од других да скривамо, тада ћемо и талепатију да усавршимо, па да живимо без икакве лажи и манипулације. Истина доноси ослобођење, а када смо заиста слободни, онда живимо у радости и љубави. Једва чекам.

Нина Мартиновић Армбрустер