Ninine mustre: Telepatnja

Pisala sam često o svetu u kojem su misli poput nekih oblaka u koje čim pogledamo, možemo da ih protumačimo u odnosu na gustinu, formu i boju i da je u tom svetu (o kojem sam pisala u budućem vremenu) ljudima dovoljno da pogledaju u te oblake i odmah znaju o čemu neka osoba razmišlja, kako se oseća, kakve su joj namere i na koji način sa njom dalje da se komunicira.

Nekoliko decenija kasnije, evo me i dalje sa sličnim temama na umu, samo što sada više ne maštam o nekoj dalekoj budućnosti, nego verujem da su oblaci o kojima sam nekada maštala oduvek sveprisutni, samo je pitanje naše percepcije, da li ih vidimo, osećamo i koristimo. Prijateljica koja je konstatovala kako ima neobično snažnu telepatsku vezu sa svojom ćerkom potakla me je da ponovo o tome promišljam. Verujem da sva ljudska bića imaju tu sposobnost, jer svi imamo i intuiciju. Svi nešto osećamo i predosećamo, ali je pitanje koliko smo uslovljeni načinom života, vaspitanjem i raznim uticajima, pa iz nekih drugih interesa odbijamo da tom svom intiutivnom osećaju poverujemo.

Sa telepatijom je rekla bih, malo komplikovanije. Tu nije stvar da li verujemo ili ne nekom svom osećaju. Pitanje je koliko umemo da se podesimo na istu frekvenciju na kojoj funkcioniše drugo ljudsko biće. A to možemo jedino kada smo potpuno iskreni i otvoreni prema drugom ljudskom biću. Upravo zbog toga se osobe koje su veoma bliske često nalaze u situaciji da jedno drugome „čitaju misli“. To je u mom slučaju odnos sa bračnim partnerom, a eto kod prijateljice je slučaj sa ćerkom. I dobro je da je tako. Mogu da zamislim koliko bi me iznenađivale i zaprepašćivale misli drugih ljudi čije motive, želje i strahove ne razumem. Verovatno bi me misli mnogih ljudi i povređivale, jer se ne podudraju sa mojim zamislima o životnim vrednostima. Neka viša sila je verovatno zato to ovako i udesila. Samo retki pojedinci imaju dar da mogu da u potpunosti „čitaju“ druge ljude, ako je to uopšte dar, jer ako ne mogu da ga uključe i isključe po sopstvenoj volji, onda je konstantno slušanje tuđih misli verovatno prilično bolno. Pa evo kad bi samo neko čitao moje misli do pre par godina, koliko je tu potisnute tuge bilo, koliko ljutnje na sebe, koliko kritike i nezadovoljstva, pa tom bi se slošilo posle samo par minuta u mojoj glavi. To ne bi bila telepatija, nego telepatnja!

Kako čovečanstvo razotkriva velike laži kojima smo obmanjivani, verujem da postajemo pristupačniji i za telepatiju. Kada više ne budemo imali šta jedni od drugih da skrivamo, tada ćemo i talepatiju da usavršimo, pa da živimo bez ikakve laži i manipulacije. Istina donosi oslobođenje, a kada smo zaista slobodni, onda živimo u radosti i ljubavi. Jedva čekam.

Nina Martinović Armbruster